Док љубитељи спорта одушевљено гледају голове и прате резултате са терена остаје у сенци чињеница да се права моћ у модерном спорту крије иза кулиса – у управним телима која доносе одлуке које обликују судбине спортиста и дисциплина широм планете.
У 2026. години и Србија има неколико људи у врху међународних престижних спортских институција чија правила, политике и стратегије дефинишу садашњост и будућност глобалног спорта.
ЗОРАН ЛАКОВИЋ – српско присуство у централним структурама УЕФА.
У фудбалу, спорту који помера највише навијача и новца, Лаковић стоји високо у ланцу одлучивања као заменик генералног секретара УЕФА – институције која управља свим великим такмичењима на старом континенту, укључујући Лигу шампиона, Лигу Европе и континенталне развојне програме.
УЕФА је централна моћна структура европског фудбала: дефинише правила, формате такмичења, финансијске регулативе и стратегије за развој спорта.
Лаковић је један од људи који се свакодневно сусреће са глобалним изазовима спорта – од комерцијалних аранжмана преко технологије до политике развоја националних савеза и младих талената.
Кроз њега, Србија има директан утицај тамо где се кроји будућност фудбала у Европи.
МИЛАН НИКОЛИЋ – Србин у врху међународног аутомобилизма
У свету брзине и мобилности, Милан Николић, генерални секретар Ауто-мото Савеза Србије, заузима високо место.
Он је члан Управног одбора ФИА који чине 14 чланова из целог света.
Ово највише тело унутар Међународне аутомобилске федерације (ФИА) не решава само правила такмичења где спада и најпрестижније Формула 1, већ и стратешке теме везане за безбедност на путевима, развој инфраструктуре, дигиталну мобилност и туризам у регионима где се спајају спорт и свакодневни живот.
Николићева позиција значи да српски ставови и експертиза директно утичу на политичке и стратешке одлуке у оквиру једне од најважнијих глобалних спортских и мобилних институција.
НЕНАД ЛАЛОВИЋ – српски гигант у Олимпијском покрету
Ненад Лаловић је један од најутицајнијих људи у интернационалном спорту – не као победник такмичења, већ као ауторитет који одлучује о формату и будућности Олимпијских игара и олимпијског система широм света.
Од 2015. године Лаловић је члан Међународног олимпијског комитета (МОК) и један од ретких Срба који је ушао у најуже руководство ове институције.
Поред тога, он је председник Светске рвачке федерације (Унитед Wорлд Wрестлинг), једног од најстаријих спортова у олимпијском програму, а 2025. је изабран и за потпредседника Асоцијације међународних федерација летњих олимпијских спортова (АСОИФ) – организације која окупља све савезе спортова на Олимпијским играма и ради на њиховом развоју и унапређењу.
Његова функција у МОК-у, као и у Асоцијацији летњих олимпијских федерација, значи да Србија има глас и углед тамо где се дефинишу правила, стандарди и стратешки правци развоја спортова који утичу на милионе људи и спортских организација.
СНЕЖАНА САМАРЏИЋ МАРКОВИЋ – чувар правила, вредности и етике спорта
Не мора сваки утицај на спорт да буде везан за такмичења. То најбоље потврђује Снежана Самарџић Марковић, међународна експерткиња чија каријера обухвата и политику, спорт и етику иза спортских правила.
Била је министарка омладине и спорта Републике Србије, али је данас међународно цењена као генерална директорка за демократију у Савету Европе, где је одговорна за области спорта кроз призму демократије, антидискриминације, људских права и интегритета спорта.
Самарџић Марковић је била и чланица радне групе за управљање Асоцијације међународних летњих олимпијских федерација (АСОИФ) и независни стручњак за људска права у спорту при Светској антидопинг агенцији (WАДА), где процењује како антидопинг правила утичу на људска права спортиста.
