Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је, након што су половином прошле године Републици Србији уплаћена прва средства Европске уније у износу од 51,66 милиона евра у оквиру предфинансирања из Плана раста за Западни Балкан, одобрено за уплату још 56,5 милиона евра, од укупног износа од 112 милиона.
„Ове вести показују нашу посвећеност да испунимо циљеве из Реформске агенде, иако нам је напредак благо успорен због домаћих негативних дешавања. Ипак, уверен сам да ћемо све то брзо надокнадити и вратити се на пут убрзаног развоја и даљих реформи. То је наш апсолутни приоритет и томе остајемо посвећени. Јасно смо трасирали свој европски пут и на њему ћемо остати док не испунимо све реформске циљеве“, рекао је Мали.
Како је навео, од одобрених 56,5 милиона евра, директно у буџет Србије биће уплаћено 26,3 милиона евра, док је 30,2 милиона евра намењено пројектима у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF – Western Balkans Investment Fund), саопштило је Министарство финансија.
Средства Европске комисије односе се на реформе спроведене у другој половини 2024. године, а од седам корака које је предвидела Реформска агенда за тај период, Европска комисија је проценила да је Србија остварила: имплементацију трећег енергетског пакета, увођење 5Г мреже и усклађивање са визни режимом Европске уније.
Ове реформе доприносе модернизацији економије, јачању институционалних капацитета и побољшању пословног окружења у Републици Србији.
„Реформе апсолутно остају наш приоритет. Спровели смо већ многе, спровешћемо и све преостале. Србија је прешла дуг пут у претходних 15 година, добили смо већ много признања светских институција за до сада остварени успех, а увек су добро дошле и критике када успоримо. Свака подршка на том путу је значајна“, истакао је први потпредседник Владе.
Република Србија је, у складу са роковима које је поставила Европска комисија, први захтев за плаћање поднела 14. марта 2025. године, док је други захтев поднет 15. јула 2025. године.
Оцена испуњености корака из другог захтева још увек је у току.
Србија је јуче поднела и трећи захтев за плаћање Европској комисији, чији је укупан износ више од 95 милиона евра, а који обухвата осам додатних корака, у складу са Реформском агендом Републике Србије.
Правила Плана дозвољавају максимално кашњење од две године за примену мера из 2024. године и годину дана кашњења за реформе од 2025. до 2027. године.
Да би повукла опредељени новац од укупно 1,588 милијарди евра, Србија ће морати да спроведе 98 корака наведених у Реформској агенди у четири кључне области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и владавина права.
Такође, у 2026. години је предвиђено 516 милиона евра, а у 2027. години Србија може да рачуна на 529 милиона евра из Плана раста, наводи се у документима у вези са Реформском агендом Србије.
Европска комисија је крајем 2023. године усвојила План раста за Западни Балкан, с циљем јачања процеса приближавања региона Западног Балкана Европској унији, кроз постепено укључивање у одређене политике, програме и предности чланства у ЕУ, већ у припремној фази пре званичног приступања.
План има за циљ да убрза економски раст и допринесе бржој друштвено-економској конвергенцији региона са државама чланицама Европске уније, наведено је у саопштењу.
