Изјаве Трампа и Рубија о повлачењу из преговора директна корист за Путина.
Изјаве америчког председника Доналда Трампа и државног секретара Марка Рубија о могућем повлачењу Сједињених Америчких Држава из мировних преговора о Украјини изазвале су снажне реакције у западним политичким и медијским круговима, уз оцене да би такав потез могао значајно да промени ток досадашњих дипломатских напора.
Како наводи „Њујорк тајмс“, овакве поруке из Вашингтона у Москви се доживљавају као директна политичка корист за Русију и њеног председника Владимира Путина. Аутор анализе поставља питање стварних намера америчке администрације, указујући да није јасно да ли је реч о тактичком притиску или сигналу о стварном одустајању од активне улоге у преговарачком процесу.
Према оцени листа, без обзира на контекст у којем су изјаве дате, њихов ефекат је недвосмислен. „Шта год да је државни секретар мислио, његове речи су биле последњи поклон Америке господину Путину“, наводи се у тексту, уз подсећање да су од Трампове инаугурације бројни потези и изјаве његове администрације често тумачени као кораци који иду у прилог Москви.
Истовремено, из Русије стижу сигнали о спремности за економску сарадњу са САД. Шеф Руског фонда за директне инвестиције и специјални председнички изасланик Кирил Дмитријев саопштио је да је, по налогу Владимира Путина, одржао састанак са представницима радне групе Москва–Вашингтон за економску сарадњу. Како је навео, разговори су били усмерени на потенцијалне пројекте који би могли да допринесу обнови билатералних односа и ублажавању нестабилности на глобалном енергетском тржишту.
У међувремену, мировни преговори о Украјини налазе се у застоју, додатно оптерећени растућим тензијама на Блиском истоку. У Кијеву расте забринутост да би се стратешки фокус Вашингтона могао трајно преусмерити ка Ирану, што би Украјину оставило у другом плану америчке спољне политике.
Поједини медији су раније указивали и на разлоге због којих Трамп тежи побољшању односа са Москвом, тумачећи то као део шире геополитичке стратегије у условима све сложенијег глобалног безбедносног окружења. У таквим околностима, свако повлачење САД из преговарачког процеса могло би да има далекосежне последице не само по исход украјинске кризе, већ и по укупни баланс снага на међународној сцени.
