Милиони туриста сваке године хрле на хрватску обалу, привучени кристално чистим морем и идиличним плажама. Иза те сјајне разгледнице крије се прљава истина, трећина испуста и даље директно у Јадран избацује сирову канализацију пуну фекалија, без икаквог озбиљног пречишћавања. Хрватска је и 2026. године на самом дну ЕУ листе по стопи прикључености на савремене постројења за пречишћавање отпадних вода у Хрватској је само око 43% становништва, док је европски просек преко 80% .
Према најновијим подацима Института за заштиту околиша (ХАОП) из 2024 године, од 284 регистрованих испуста, чак 103 директно пуштају непречишћену воду у реке, језера или море. На Јадрану се годишње испушта десетине милиона кубика отпадних вода које су прошле само механичко предчишћење или никакво. У популарним дестинацијама попут Сплита, Задра, Истре и Далмације, па и у Приморско-горанској жупанији, велики пројекти модерних биолошких чистионица попут оних у Ријеци, или Каштелима, већ годинама стоје у месту, док туризам цвета.
Портал ,,морски.хр“ недавно је објавио алармантне снимке тамних мрље која се слива у море кроз подморске цеви, само неколико стотина метара од обале. Иако се не може са сигурношћу тврдити да је свака тамна мрља фекалија, статистика и стручњаци не остављају дилему, Јадран постаје депонија за необрађене отпадне воде.
Парадоксално, у сезони 2025/2026. године чак 74 плаже и 33 марине носе престижну „Плаву заставу“. Стручњаци упозоравају, тај печат квалитета више дугује јаким морским струјама и великим дубинама него ефикасној државној политици пречишћавања. Док се у Бриселу хвалише еколошким стандардима, на терену се фекалије и даље „разблажују“ у мору, науштрб здравља купача и будућности Јадрана.
Поглед редакције портала Српски Угао
Хрватска мора хитно да престане да живи од илузије „чистог мора“. Без озбиљних инвестиција и политичке воље, туристи ће ускоро пливати не у кристалном Јадрану, већ у сопственим фекалијама. То није само еколошки, већ и економски самоубилачки чин.
Пише: Стефан Стојановић
