Иран уводи нову генерацију подводних дронова.
Техеран – Иран наставља да јача своје војне способности у Персијском заливу ослањајући се не само на класичну поморску флоту, већ и на нове технологије које би могле значајно да утичу на безбедносну равнотежу у региону. У центру пажње војних аналитичара нашао се нови беспилотни подводни систем под називом „Аждар“ (персијски змај – прим.аут. Политика), који су ирански инжењери недавно представили као део развоја асиметричних поморских капацитета.
Реч је о подводном дрону облика торпеда, али са знатно сложенијом унутрашњом конструкцијом од класичне муниције. Основу система чине литијумске батерије које омогућавају тихи електрични погон. За разлику од дизел-електричних подморница, чији рад мотора и пропелера ствара препознатљив акустични потпис, овај уређај се креће готово нечујно, што значајно отежава његово откривање помоћу стандардних бродских сонарних система.
Управо та карактеристика, како указују војни стручњаци, чини „Аждар“ потенцијално опасним изненађењем за посаде ратних бродова и комерцијалних танкера који се ослањају на електронске системе за рано упозоравање.
Према доступним подацима, овај беспилотни систем може при малој брзини да остане у води и до четири дана, практично „лебдећи“ и пратећи активности на површини. У режиму напада, дрон може достићи брзину од око 25 чворова, што је упоредиво са брзином брзих патролних чамаца. Његов оперативни домет прелази 600 километара.
„За беспилотни подводни систем ове класе то су прилично импресивне бројке, нарочито ако се узме у обзир његова потенцијална употреба у уским морским пролазима“, наводе аналитичари специјализованог канала „Војна хроника“.
Значај таквог система посебно долази до изражаја у Ормуском мореузу, једном од најважнијих поморских пролаза на свету. У појединим деловима овај мореуз широк је тек неколико километара, док њиме пролази значајан део светске трговине нафтом. Танкерима који превозе енергенте из Катара, Кувајта, Саудијске Арабије и самог Ирана то је главна рута ка светским тржиштима.
Управо због тога Техеран последњих година развија стратегију асиметричне поморске одбране. Уместо изградње великих и скупих носача авиона, што би за иранску економију представљало огромно оптерећење, фокус је стављен на системе који су мањи, јефтинији и технолошки флексибилнији.
Војни аналитичари сматрају да пројекат „Аждар“ највероватније надгледа Исламска револуционарна гарда, елитна војна формација која је већ позната по развоју беспилотних летелица и брзих ударних чамаца.
Једна од предности новог система је и његова једноставна логистика. Дрон се може лансирати са обале, мањег војног чамца, па чак и са цивилног пловила. У густом саобраћају Персијског залива такве лансирне платформе лако је прикрити, што потенцијалном нападачу даје значајну тактичку предност.
Уколико је опремљен бојевом главом тежине до пола тоне експлозива, „Аждар“ би могао да представља озбиљну претњу великим бродовима. За разлику од класичних торпеда, која су пројектована за напад на веће циљеве, овакви мали и маневарски системи могли би бити знатно тежи за пресретање.
Појава масовно произведених подводних дронова могла би додатно да закомпликује безбедносну ситуацију у региону, који је већ оптерећен бројним политичким и војним тензијама. Сваки озбиљнији инцидент у Ормуском мореузу имао би потенцијал да изазове глобалне последице, пре свега на тржишту енергената.
Због тога развој нових иранских поморских технологија пажљиво прате војни и безбедносни центри широм света. Безбедност овог уског морског пролаза директно утиче на глобалне токове енергената, а самим тим и на стабилност светских цена нафте и гаса.
Савремена војна технологија, показује пример „Аждара“, све више се ослања на компактне и аутономне системе који уз релативно ограничене ресурсе могу да створе значајан стратегијски ефекат. Оно што је до јуче личило на сценарио из научне фантастике, данас постаје реалност модерног поморског ратовања.
