Унутар Европе, енергетски микс неколико земаља увелико зависи од нафте и гаса.
Европа је у доброј позицији да апсорбује привремено повећање цена енергије, али рањивости варирају међу земљама због разноликости њихових енергетских миксова. Међутим, ако би се војна операција развила у продужени регионални сукоб, шпански финансијски портал Ранкиа у анализи указује на земље које би биле највише погођене вероватно би биле – земље директно укључене у војне операције или географски близу њима, економије значајно изложене глобалним и блискоисточним ланцима снабдевања нафтом и гасом, и, или суверене земље с ограниченим фискалним резервама за апсорпцију потенцијалних друштвених и економских ефеката стагфлацијских притисака.
Иако су нивои складиштења гаса у ЕУ тренутно релативно ниски – око 30 одсто капацитета (у поређењу с 38 одсто у исто време прошле године) – очекује се да ће потражња значајно пасти с крајем зиме. Осим тога, европски извори енергије су сада диверзификованији него на почетку рата у Украјини, док је инфлација била близу циља ЕЦБ-а од 1,9 одсто у фебруару 2026. године. У том контексту, мало је вероватно да ће се цене гаса (ТТФ) вратити на највише нивое из 2022. године, када су у просеку износиле 133 евра по емгаватсату, што је три пута више од просека од у 2025. години, преноси Билтен Агенције за енергетику Србије..
Упркос томе, одрживо високе цене гаса (ТТФ близу 50 евра по мегаватсату) и цене нафте око 100 долара по барелу могле би имати макроекономске импликације. Према проценама Европске централне банке ЕЦБ-а, такав сценарио би повећао инфлацију у еврозони за око 1,25 процентних поена у средњорочном периоду потенцијално одложио темпо ублажавања монетарне политике. Слично томе, више цене енергије, заједно с неизвесношћу и међународним ефектима преливања, могле би смањити раст еврозоне за око 0,75 процентних поена. Такав неповољан сценарио би и даље био знатно мање озбиљан од утицаја ескалације рата у Украјини, који је повећао инфлацију за око 10 процентних поена, смањио раст за око четири процентна поена у односу на предратни основни сценарио за еврозону. Од тада, енергетски интензитет у Европи је опао за око 25 одсто, што би требало смањити негативан утицај будућих шокова цена енергије на раст.
Унутар Европе, енергетски микс неколико земаља увелико зависи од нафте и гаса, што повећава њихову рањивост на повећање цена. То укључује Малту, Кипар, Ирску, Холандију и Грчку које се ослањају на нафту и гас за око 80 одсто своје укупне потрошње енергије.
