Свака вест о модернизацији Војске Србије у Хрватској се готово по правилу дочекује упозорењима о „опасном наоружавању“ и наводним агресорским аспирацијама Београда. Међутим, парадокс балканске безбедносне политике је у томе што управо они који најгласније упозоравају на „српску милитаризацију“ истовремено граде нове војне аранжмане у региону усмерене против наше земље и јачају сопствене капацитете.
Најновији повод за овакве реакције из Загреба је информација да наше оружане снаге располажу кинеским суперсоничним ракетама ваздух-земља ЦМ-400, које могу имати домет и до неколико стотина километара. Портал „Танго сикс“ тврди да су две ракете овог типа већ виђене на вишенаменском борбеном авиону „миг 29“.
Први се огласио хрватски министар одбране Иван Анушић, који је поново оптужио Београд да набавља „озбиљно оружје“ и изразио наду да ће такви системи „остати у складишту, где им је и место“.
Чини ми се да имају хиперсоничне ракете које имају домет 300 километара и лете шест махова, што је озбиљно наоружање, и само то могу рећи. Ми треба да чинимо и радимо на снажењу наших одбрамбених капацитета и потенцијала – рекао је Анушић.
Ово није први пут да даје изјаве у већ препознатљивом обрасцу политичке реторике у Хрватској по којем се Србија представља као фактор дестабилизације, док се сопствени војни потези у региону приказују као легитимно јачање безбедности. Тако је Хрватска, чланица НАТО, последњих година активно укључена у низ војних иницијатива и партнерстава у региону, а највише упада у очи споразум о одбрамбеној сарадњи који су прошле године потписали Загреб, Тирана и Приштина, са циљем јачања заједничких одбрамбених капацитета и координације безбедносних политика. За званични Београд нема сумње да је то груписање снага против Србије, нарочито имајући у виду статус КиМ и осетљиву безбедносну равнотежу у региону.
