Председник Србије Александар Вучић обратио се окупљеним грађанима на скупу у Спортској хали у Бајиној Башти.
Када је председник изашао пред народ, проломио се громогласан аплауз уз „Ацо, Србине“.
– Осећам личну кривицу за неке ствари које у Бајиној Башти још нисмо урадили. Данас је 15. март, година је 2026. Пре тачно годину дана покушали су и споља и изнутра да задају завршни ударац Србији, покушали су да сруше нашу Србију.
– Тај дан је био један од најтежих дана у мојој професионалној каријери. Никад нећу заборавити храброст ни пуковника Репца ни многих других, али пре свега нећу заборавити вас, грађане Србије и оне који су били у Пионирском парку тог дана и који су ћутали, никоме нису на увреде ни одговарали, који су само гледали и стајали, непомично, али нису узмицали.
– Знали су ти јунаци да тог дана чувају своју Србију и сачували су је. Велико хвала свима. Желим да им кажем колико их волим и колико сам поносан на то што су препознали када је држава нападнута и шта им је обавеза. Ми Срби волимо све да критикујемо, да увек износимо само лоше ствари, ретко кад говоримо позитивно о било коме, али нас то и гура напред. Они који су хтели да сруше Србију, желели су да тог 15. марта прошле године зауставе пут у будућност наше земље, да нас врате у прошлост пропадања, пљачкашких приватизација. Хтели су да се дочепају фотеље по сваку цену. Претили су нашој деци, свима, на крају су и упуцали једног нашег човека.
– Морамо да седнемо за породични сто и да се заједно договоримо како ћемо даље. Када смо уједињени тада смо најјачи и онда нам нико не може ништа. Кад неко осети да му нападају државу, он је брани по сваку цену и зна kakko да је сачува. Погледајте само колико је тешка атмосфера била пре годину дана. Све то смо успели да одбранимо и сачувамо захваљујући вама. И никад нисмо хтели да се светимо. Покушали су и да нам убију човека једног, чувара слободе, Милана Богдановића. Упуцали су га са два метка, преживео је и он. Храбар човек, домаћин. Покушали су да га убију и нису рекли „извините“.
– Само замислите како ће Башта да изгледа кад урадимо тунел. Ништа није ни слично. То од ’45. године нико није урадио. Ово ће бити највећа улагања у Бајиној Башти од 1945. године. Убедљиво највећа.
– Ми не можемо да кажемо да волимо једну генерацију више од друге. Како ја да кажем да ћу да обратим пажњу а своју децу, а не на своје родитеље. Волим сваку баку и деку, сваког младића и девојку у овој сали. Нећу да правим никакву поделу по том питању. Желим да сваком помогнемо. Да радимо, и да се боримо више.
