У Лучанима се уочи локалних избора 29. марта развија филм на којем би позавидели и сценаристи серије “Наркос” о Паблу Ескобару.
У главним улогама су једна “смерна” професорка историје, Мирјана Керн, и њен син Димитрије, осуђени дилер наркотика, који су у пропагандним памфлетима тајкунских медија представљени као свеци који су сишли право са фресака. Истина о њима је, међутим, много језивија.
Грађани Лучана су за многа имена са тзв. студентске листе чули први пут када су их блокадерски “агенти” са кодним именима одабрали. Они за рачун врхушке блокадерско-терористичког покрета промовишу причу о “препороду” општине, која ваљда треба да постане нови, балкански, Медељин Пабла Ескобара.
Једно име на тој листи се посебно издвојило. Мирјана Керн, професорка историје, у јавности је себе представила као просветног радника достојног вођења општине. Међутим, познаваоци ове, благо речено, проблематичне породице, причају нешто другачију причу.
Наиме, њен син, Димитрије Керн, правоснажно је осуђен на годину дана затвора због неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, након што је приведен у Београду са опијатима које је планирао да продаје деци на лучанским улицама.
Блокадер терориста тако је постао нарко терориста, како дилере дрогом називају у Јужној Америци.
Ту чињеницу је његова мајка, када је пристала да буде лидер блокадера терориста на локалним изборима, “заборавила” да представи грађанима Лучана.
Породични бизнис, да мајка испира умове деце у школи блокадама и насилним рушењем институција, школе и државе, а које ће затим да под своје узме осуђени дилер Димитрије, Кернови су разрадили до танчина. Уз помоћ тајкунских медија и пропагандиста који ових дана не избијају из Лучана, они су планирали да грађанима представе нову нормалност, у којој осуђени дилери дроге преузимају власт.
Оно што је много језивије у овој причи је чињеница да ово није први случај са трговином или конзумацијом наркотицима у који су укључени блокадери терористи. Штавише, може се рећи да су новински ступци и прошле године били пуни таквих прича.
Током блокада, Студентски културни центар у Београду претворен је у право легло наркоманије и разврата. Према признању самог учесника тих блокада, СКЦ је био место где се дрога конзумирала свакодневно, а дешавале су се и масовне оргије – такозвани “генг бенгови” дрогираних блокадера, чак и са малолетницима.
Дрогом се, међутим, нису бавили само нижи слојеви блокадера. Ни вође блокадерско-терористичког покрета нису одолели зову забрањених супстанци.
Тако је проминентни вођа блокадера Вељко Радуновић ухапшен због неовлашћеног држања и промета опојних дрога. У Новом Саду су блокадери, предвођени Аљошом Дудићем и његовом екипом, снимљени како преузимају пакетиће дроге из скривеног штека и уносе их директно у окупирани Ректорат, где су их потом заједно конзумирали.
Слична хапшења низала су се широм Србије – од главног блокадера у Бечеју Михајла Гуцуње ухваћеног са амфетамином, преко Филипа Мишите у Крагујевцу код кога је пронађена марихуана, па све до групе блокадера терориста из Новог Пазара ухваћене на граници са већом количином наркотика. Из Новог Пазара је и позната блокадерка Н.М., која је поносно позирала са марихуаном у рукама.
Да ли након свих ових градова и хапшења у вези са дрогом, Лучани постају епицентар блокадерског нарко тероризма?
Како ће Мирјана Керн да оправда то што у јавности није говорила о сину Димитрију, осуђеном дилеру наркотика, када се зна да се у целом свету због таквих преступа кандидати барем извине, ако не повуку кандидатуру?
На крају, да ли је Мирјана Керн већ својим ученицима говорила о веома уносном бизнису свог сина и да ли им је, поред идеја о рушењу државе, препоручила и супстанце уз помоћ којих ће постати још “храбрији” и полетнији да је руше?
До локалних избора у Лучанима је остало шест дана – сасвим довољно времена да Мирјана Керн одговори на питање да ли ће Лучани под њеном влашћу да добију спомен музеј Пабла Ескобара, споменик, или барем спомен плочу.
