Некадашњи одлазак у војску није значио само 12 месеци вежби и обавеза – значио је и одсуство од најближих: породице, пријатеља, жена, вереница.
Некадашњи одлазак у војску није значио само 12 месеци вежби и обавеза – значио је и одсуство од најближих: породице, пријатеља, жена, вереница. Углавном, оних који су чекали и који су морали да покажу стрпљење, верност и посвећеност, док се вољена особа не би вратила кући.
Одговори су се брзо низали, а мишљења су, као и увек када је реч о љубави, била подељена.
„Рекла бих му: ‘ако би ти мене, онда бих и ја тебе'“, написала је једна Српкиња, док је друга кратко поручила:
„Ја бих свог садашњег момка чекала дефинитивно“, додала је још једна корисница.
Ипак, било је и оних које су признале да би чекале, али уз одређену дозу несигурности.
„Не знам, ја бих свог чекала, али сам скоро прочитала да су мужеви ти који ће пре напустити своју жену у случају да се разболи, ако се не варам било је 3:1, и то ми свако мало падне на памет“, написала је једна.
Још један коментар понудио је занимљив угао гледања на време и перцепцију раздвојености:
„Данас 12 месеци траје барем дупло краће… субјективан осећај.“
С друге стране, поједини корисници подсетили су да ни раније ствари нису биле идеалне, како се данас често романтизује.
„Ово ме подсети на моју покојну бабу која је, када је остарила, почела да меша људе и моју маму је често мешала са својом рођеном сестром. Једном приликом мама јој је помагала, а баба је седела надурена и одједном јој одбрусила: ‘А ниси га чекала да дође из војске… снашла си се ти већ.’ Сестра је већ тада била преминула, па нисмо могли да је питамо шта се десило са јадним војником, а баба је одбила да објашњава даље“, написала је једна корисница.
На крају, питање које је додатно покренуло расправу гласило је:
„Да ли би их чекале? Неке би, неке не. А да ли би мушкарци чекали жене 12 месеци? Неки би, неки не.“
