Игор Брозбић из Кладова већ четири године заредом учествује на фестивалу „Бордер Рок“, где своју уметност ствара пред публиком, директно на лицу места. Његова прича, међутим, није само прича о сликарству — већ о снази, прихватању, хуманости и жељи да се помогне другима.
Игор живи са мултиплом склерозом, болешћу која му је променила живот и донела бројне изазове. Ипак, уместо да дозволи да га околности зауставе, он је одлучио да оно што осећа претвори у боје и пренесе на платно.
Током фестивала „Бордер Рок“, Игор слика пред посетиоцима, а дело које настане током фестивала потом се продаје. Новац од продаје намењен је у хуманитарне сврхе, па тако његова уметност добија још једну, посебну вредност — постаје начин да се помогне некоме коме је помоћ потребна.
„Ако већ знам да моја болест нема повратак, зашто не бих помогао некоме ко има шансу?“
Говорећи о свом учешћу на фестивалу и мотиву који га покреће, Игор истиче да је одавно прихватио своју животну ситуацију, али да је то прихватање за њега постало разлог више да оно што може искористи за друге.
„Свестан сам своје ситуације. Моја болест је таква да нема повратка и ја то прихватам. Али баш зато размишљам — ако већ знам да за мене не постоји тај пут опоравка, зашто не бих помогао некоме ко има шансу? Ако могу својим радом да учиним нешто добро за другог човека, онда то за мене има огроман смисао“, каже Игор.
Он не крије да је његов животни пут тежак, али у свему покушава да пронађе и оно што му је живот оставио као посебан дар.
„Бог ми је можда одузео нешто, али ми је зато дао нешто много посебно. Да своја осећања могу да исказујем бојама, на платну. Не умем увек да кажем речима оно што осећам, али када узмем четкицу, боје некако кажу све уместо мене. Мислим да је то посебан дар и да тај дар не треба да чувам само за себе.“
Управо зато Игор своје учешће на „Бордер Року“ не доживљава само као прилику да покаже свој таленат. За њега је то и сусрет са људима, тренутак у којем настаје нешто ново, али и прилика да његов рад добије хуманитарни смисао.
Четири године учешћа на фестивалу показују да уметност понекад може да буде много више од слике на платну. Она може бити начин да човек исприча своју причу, да пронађе снагу у себи, али и да ту снагу подели са другима.
Игор Брозбић то чини управо на свој начин — бојама.
Његова платна тако не носе само емоцију онога који их ствара, већ и поруку да, без обзира на сопствене животне околности, увек можемо пронаћи начин да неком другом пружимо руку.
А можда је управо то и најлепши облик уметности — када оно што створимо некоме донесе наду.