Кладово лети има неку посебну енергију.
Када се спусти вече и врелина коначно попусти, улице овог града на Дунаву оживе. Терасе су пуне, шеталиштем пролазе породице, млади, старији, туристи и они који су се после дугог времена вратили кући. Град врви од људи, разговора и смеха, а летња ноћ као да траје дуже него обично.
Кладово тада није само град на Дунаву. Постаје место сусрета.
Док шетате улицама, можете чути различите језике. Румунски, немачки, француски, али и многи други. Туристи долазе да упознају овај део Србије, да уживају у Дунаву, храни, гостопримству и мирним летњим вечерима. Неки долазе први пут, а неки се враћају јер су већ једном осетили оно што Кладово нуди.
Али међу свим тим туристима посебно место заузимају они који се у Кладово враћају после месеци проведених далеко од куће.
То су људи који су отишли у иностранство да раде. Немачка, Аустрија, Француска, Швајцарска и друге земље постале су њихове привремене адресе. Тамо раде, зарађују и граде неки другачији живот, али када се приближи лето, мисли им све чешће одлазе ка Кладову.
Јер постоји нешто што не може да замени ниједна плата, ниједан велики град и ниједна далека земља – повратак кући.
Једва чекају да крену на пут. Да после дуге вожње угледају познате улице. Да виде Дунав. Да уђу у своје двориште. Да загрле родитеље, децу, браћу, сестре, пријатеље.
И онда се живот на неколико недеља враћа на старо.
Поново су сви заједно за столом. Поново се прича до касно у ноћ. Препричавају се догађаји, смеје се, праве планови за сутра. Деца расту, родитељи старе, али лето има ту моћ да на кратко врати осећај да је све као некада.
Кладово је зато током лета посебна прича.
Његове улице пуне су и туриста и повратника. Једни су дошли да открију град, други да му се врате. Једни га посматрају као дестинацију, а други као свој дом.
И док се ноћ спушта над Дунавом, са оближњих тераса допиру музика и разговори. Јер за многе Кладовчане лето није само годишњи одмор.Чују се различити језици, али се између свих њих чује и онај најважнији – језик људи који су срећни што су поново код куће.
Јер за многе Кладовчане лето није само годишњи одмор.
То је повратак.
Повратак породици, пријатељима, успоменама и месту које су понели са собом где год да су отишли.
А када дође време за повратак у иностранство, остаје једна мисао која се понавља из године у годину:
„Само да поново дође лето.“