Филозофски факултет у Нишу у 2025. години располагао је буџетом који достиже готово милијарду динара.
То показује званичан документ ове високошколске установе: Биланс прихода и расхода – према којем су текући приходи у 2025. години износили 916.525.000 динара.
Реч је о новцу који у значајној мери потиче из јавних средстава. Међутим, у години када је овај новац био на располагању, рад факултета је у више наврата био паралисан блокадама и политичким активизмом дела наставника и студената. Због тога се намеће питање које занима ширу јавност: како је и на шта потрошено скоро милијарду динара?
На Филозофском факултету у Нишу запослено је близу 250 радника, али финансијски капацитет ове институције далеко превазилази оквире једне академске установе. Поређење са буџетима локалних самоуправа на југу Србије то најбоље показује. Општина Сврљиг, са око 6.700 становника, у 2025. години имала је буџет од око 700 милиона динара, што је мање од новца којим располаже један факултет. Чак и Алексинац, општина са око 45.000 становника, имао је буџет од око две милијарде динара (Два буџета Филозофског факултета у Нишу).
Другим речима, један факултет управља средствима упоредивим са буџетима читавих општина, док се део његових запослених, уместо да обавља посао за који је плаћен, бави политичким активизмом, оспоравањем државе и довођењем у питање одлука сопственог оснивача.
Посебну пажњу у финансијском извештају изазива податак да је у последње две године, 2024. и 2025., Филозофски факултет у Нишу примио 37 милиона динара донација од иностраних држава.
Још више питања отвара ставка у финансијском извештају под шифром 424600 – услуге очувања животне средине, науке и геодетске услуге. Са ове позиције за претходне две године потрошено је чак 154 милиона динара.
Ако се има у виду да је значајан део 2025. године на факултету протекао у блокадама, обуставама наставе и обрачуну са политичким неистомишљеницима, поставља се логично питање:
које су то услуге у области екологије и науке плаћене више од 150 милиона динара и ко су били њихови извођачи?
У години обележеној блокадама и практично обустављеним радом, Филозофски факултет у Нишу је на име репрезентације потрошио 961.000 динара.Када се томе дода и ставка 423600 – услуге за домаћинство и угоститељство, са које је потрошено још око два милиона динара, долази се до податка да је на различите облике репрезентације, угоститељских услуга и трошкова „домаћинства“ утрошено близу три милиона динара. Ко је и у које сврхе трошио овај новац у години у којој је рад факултета био озбиљно поремећен насилном обуставом наставе остаје да се види.
Контроверзе додатно подгревају и ставови актуелног руководства факултета. Према наводима чланова Савета представника оснивача са последње седнице органа управљања декан је изнео став да је „пленум“ саставни део Студентског парламента. Такав став изазива озбиљне недоумице, јер пленум као институција не постоји у законском оквиру Републике Србије. Управо због тога критичари овај потез тумаче као покушај да се структуре које стоје иза блокада накнадно институционално легитимизују.
Међутим, високошколска установа која располаже са скоро милијарду динара јавног новца не може истовремено бити место антидржавног деловања, политичког активизма, блокада и парализе наставе без озбиљних питања јавности. Када се томе додају десетине милиона динара страних донација и неколико стотина милиона динара потрошених на разне услуге, постаје јасно да ово више није само унутрашње питање једног факултета.
Ово је питање јавног новца и јавне одговорности. Зато је неопходно да се у потпуности утврди ко је одлучивао о трошењу ових средстава, коме су новац и послови додељивани и да ли Филозофски факултет у Нишу послује и функционише у складу са законима Републике Србије.
