Стручњаци поручују да разлога за панику готово да нема.
Један од старих сателита америчке свемирске агенције НАСА ових дана привлачи велику пажњу јавности, јер се очекује његов повратак на Земљу после готово 14 година у орбити. Реч је о сателиту Ван Елијен Проб А тешком око 600 килограма који би током неконтролисаног уласка у атмосферу могао да створи спектакуларан ватрени траг на небу.
Према проценама америчке свемирске команде, сателит би требало да уђе у Земљину атмосферу око 19.45 по источноамеричком времену, уз могућу грешку од око 24 сата. Током уласка у атмосферу, огромна брзина и трење са ваздухом изазваће снажно загревање, због чега ће се већи део сателита распасти и сагорети, слично метеорима које понекад видимо на ноћном небу. Ипак, научници процењују да неки мањи делови могу преживети пад и завршити на површини планете.
Највећа непознаница у овом тренутку јесте тачна локација пада. Сателит се креће великом брзином око планете, па је готово немогуће прецизно предвидети где ће остаци завршити све док не уђе у гушће слојеве атмосфере. Међутим, постоји једна важна чињеница која умањује ризик од било какве глобалне катаклизме- а то је да је више од 70 одсто површине Земље прекривено океанима, па је велика вероватноћа да ће евентуални остаци завршити управо у води.
Према процени НАСА, шанса да неко на Земљи буде повређен изузетно је мала – око 1 према 4.200. Другим речима, вероватноћа да ће сателит погодити насељено подручје или човека готово је занемарљива. Иначе, овај сателит лансиран је 2012. заједно са својим „близанцем” како би проучавао радијационе појасеве око Земље. Мисија је првобитно требало да траје две године, али је сателит радио чак седам година, прикупљајући драгоцене податке о свемирском времену и утицају Сунчевих олуја на сателите и комуникационе системе на Земљи. После гашења 2019. године сателит је остао у орбити, али је појачана Сунчева активност проширила Земљину атмосферу и повећала отпор, због чега је његова орбита почела да се спушта брже него што су научници очекивали.
Ако улазак у атмосферу буде видљив из неких делова света, могуће је да ће људи на небу видети сјајан ватрени траг који подсећа на велику звезду падалицу. Такви догађаји нису реткост јер сваке године више свемирских објеката контролисано или неконтролисано поново уђе у атмосферу. За научнике је ово још један подсетник на све већи проблем свемирског отпада, али и на импресивну технологију која је деценијама помагала да боље разумемо свемир.
