Данас су улицама Кладова корачали осмеси, песма, загрљаји и понека суза. Матуранти средње школе обележили су крај једног важног животног поглавља, а град је на тренутак постао велика позорница младости, снова и успомена.
Под сунчаним небом, уз заставе, музику и неизбежно матурантско славље, последње школско звоно одјекнуло је јаче него икад – као симбол растанка са детињством и корака ка неким новим путевима.
Колоне матураната прошле су градом носећи енергију генерације која оставља траг у школским клупама, ходницима и срцима професора. Смех се мешао са емоцијама, док су погледи родитеља и пролазника говорили више од речи, понос, сету и веру у младост која долази.
За њих су данас звона звонила последњи пут као ђацима, али су истовремено отворила врата новим почецима. Испред њих су факултети, послови, путовања и животне одлуке, а иза њих остају године пријатељства, несташлука, првих љубави и успомена које време не брише.
Последње звоно се угасило, али приче које су овде почеле тек ће се исписивати.