Приче о „студентској листи“ и наводном буђењу младих све више добијају политичку позадину, а у центру пажње нашао се Саво Манојловић, који, према оцени дела јавности, покушава да студенте искористи као средство за сопствени политички пробој.
Саво Манојловић
Иако се у јавним наступима говори о „аутентичном гласу младих“, поставља се питање ко заправо повлачи конце и ко би имао корист од такве листе. Критичари упозоравају да се иза наводне борбе за студентска права крије класична политичка стратегија – привући незадовољне младе, а затим њихову енергију преточити у изборне поене.
Посебну забринутост изазива чињеница да се студенти, који би требало да буду усмерени на образовање и лични развој, све чешће гурају у политичке обрачуне. Многи се питају да ли је реч о искреном покрету или о пажљиво осмишљеном пројекту у којем млади служе као параван за старије и већ профилисане политичке актере.
Уместо јасних програма и конкретних решења, јавност добија опште поруке, фразе о „променама“ и „новој енергији“, без одговора на кључно питање – шта се заиста нуди и коме то користи. Управо због тога, све је више оних који сматрају да се студенти свесно или несвесно увлаче у политичку игру чији исход неће они контролисати.
Док се у јавности форсира прича о „новој снази“, остаје утисак да је реч о старом рецепту – узети најосетљивији део друштва, њихово незадовољство и идеализам, и искористити их као средство за улазак у институције власти.
Да ли ће студенти препознати ову намеру или ће постати још једна степеница у каријери појединих пропалих политичких активиста
