Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја је ста­бил­на и без­бед­на зе­мља, у ко­јој се без­бед­но­сна си­ту­а­ци­ја кон­ти­ну­и­ра­но пра­ти и ана­ли­зи­ра. Иако смо су­о­че­ни са број­ним гло­бал­ним иза­зо­ви­ма, од ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла и ми­гра­ци­о­них то­ко­ва, до но­вих об­ли­ка прет­њи у до­ме­ну ви­со­ко­тех­но­ло­шког кри­ми­на­ла, над­ле­жни др­жав­ни ор­га­ни пред­у­зи­ма­ју све нео­п­ход­не ме­ре ка­ко би се очу­ва­ла без­бед­ност гра­ђа­на. Кроз сва­ко­днев­ни рад по­ли­ци­је на те­ре­ну, пре­вен­тив­не ак­тив­но­сти, по­ја­ча­но при­су­ство у ло­кал­ним за­јед­ни­ца­ма и ин­тер­вент­но ре­а­го­ва­ње, успе­шно до­при­но­си­мо очу­ва­њу без­бед­но­сти и одр­жа­ва­њу ста­бил­ног јав­ног ре­да и ми­ра, ка­же у ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку” Дра­ган Ва­си­ље­вић, ди­рек­тор по­ли­ци­је.

Стра­те­шки при­ступ Ди­рек­ци­је по­ли­ци­је је из­град­ња са­вре­ме­не, ефи­ка­сне, функ­ци­о­нал­не и ви­со­ко про­фе­си­о­на­ли­зо­ва­не по­ли­ци­је ко­ја у зна­чај­ној ме­ри до­при­но­си без­бед­но­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, ужи­ва по­ве­ре­ње ње­них гра­ђа­на и пред­ста­вља по­у­зда­ног парт­не­ра у ме­ђу­на­род­ној по­ли­циј­ској са­рад­њи, до­да­је Ва­си­ље­вић, на­гла­ша­ва­ју­ћи да су за­да­ци по­ли­ци­је усме­ре­ни на сма­ње­ње сто­пе кри­ми­на­ла и пре­кр­ша­ја, ефи­ка­сни­је, ефек­тив­ни­је и еко­но­мич­ни­је оба­вља­ње по­ли­циј­ских по­сло­ва, за­ко­ни­то по­сту­па­ње по­ли­циј­ских слу­жбе­ни­ка, по­што­ва­ње људ­ских пра­ва и по­ве­ћа­ње осе­ћа­ја си­гур­но­сти гра­ђа­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

Ко­ли­ко је кри­ми­нал­них гру­па и да­ље ак­тив­но у на­шој зе­мљи и да ли по­сто­ји опа­сност од ства­ра­ња не­ких но­вих кла­но­ва?

Број и струк­ту­ра ор­га­ни­зо­ва­них кри­ми­нал­них гру­па има­ју ди­на­ми­чан и про­мен­љив ка­рак­тер. Раз­би­ја­ње или про­це­су­и­ра­ње по­је­ди­них ор­га­ни­зо­ва­них кри­ми­нал­них гру­па не до­во­ди ну­жно до трај­ног сма­ње­ња кри­ми­нал­ног де­ло­ва­ња, с об­зи­ром на то да се кри­ми­нал­но окру­же­ње кон­ти­ну­и­ра­но об­на­вља кроз по­ја­ву но­вих гру­па или кроз пре­гру­пи­са­ва­ње по­сто­је­ћих чла­но­ва.

На те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ОКГ се као при­мар­ном де­лат­но­шћу ба­ве кри­јум­ча­ре­њем, про­из­вод­њом и тр­го­ви­ном опој­них дро­га, кра­ђом и пре­прав­ком во­зи­ла, не­до­зво­ље­ним пре­ла­сци­ма др­жав­не гра­ни­це и кри­јум­ча­ре­њем љу­ди и кри­вич­ним де­ли­ма у ве­зи са про­из­вод­њом и ста­вља­њем у про­мет до­пинг сред­ста­ва.

Ор­га­ни­зо­ва­не кри­ми­нал­не гру­пе по­ка­зу­ју ви­сок сте­пен при­ла­го­дљи­во­сти, ме­ња­ју­ћи са­став, кон­так­те, уну­тра­шњу ор­га­ни­за­ци­ју и мо­ду­се опе­ран­ди у скла­ду са зах­те­ви­ма кри­ми­нал­ног тр­жи­шта, ак­тив­но­сти­ма ор­га­на за спро­во­ђе­ње за­ко­на, због че­га број­ча­ни по­ка­за­те­љи не одр­жа­ва­ју увек ре­а­лан ин­тен­зи­тет и сло­же­ност кри­ми­нал­ног де­ло­ва­ња.

Ко­ли­ко је дро­ге за­пле­ње­но то­ком 2025 (пе­ри­од 1. 1 – 30. 11. 2025. го­ди­не)?

Про­из­вод­ња и кри­јум­ча­ре­ње дро­га у Ср­би­ји и ре­ги­о­ну, пред­ста­вља нај­до­ми­нант­ни­ји и нај­про­фи­та­бил­ни­ји об­лик кри­ми­на­ла, ко­јим се ба­ви нај­ве­ћи број кри­ми­нал­них гру­па. У 9.817 ре­а­ли­зо­ва­них за­пле­на од­у­зе­то је 6.100,1 кг дро­ге ме­ђу ко­јом је 5.433,7 кг ма­ри­ху­а­не, 197,4 кг ко­ка­и­на, ско­ро 34 кг хе­ро­и­на, 153,1 кг ам­фе­та­ми­на, 44,6 кг МДМА (ек­ста­зи та­бле­те – де­ри­ват ам­фе­та­ми­на) и 237,4 кг оста­лих дро­га. От­кри­ве­но је 130 ла­бо­ра­то­ри­ја дро­ге. Еви­ден­ти­ра­но је 9.999 кри­вич­них де­ла у ве­зи са опој­ним дро­га­ма, што је ма­ње за 6,6% у од­но­су на ком­па­ра­тив­ни пе­ри­од.

Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих по­сло­ва по­кре­ну­ло је од но­вем­бра се­ри­ју оп­се­жних ка­дров­ских про­ме­на. Но­ви љу­ди по­ста­вље­ни су на на че­ло Спе­ци­јал­не ан­ти­те­ро­ри­стич­ке је­ди­ни­це (САЈ), Жан­дар­ме­ри­је, Упра­ве гра­нич­не по­ли­ци­је… Шта оче­ку­је­те да ће ове про­ме­не до­не­ти?

Но­во­по­ста­вље­ни ру­ко­во­ди­о­ци има­ју ви­ше­го­ди­шње опе­ра­тив­но ис­ку­ство и кре­ди­би­ли­тет ко­ји се ба­зи­ра на про­фе­си­о­нал­ним ре­зул­та­ти­ма. Пре­вас­ход­но, ра­ди се о ру­ко­во­ди­о­ци­ма ко­ји су про­шли те­рен­ски рад, раз­у­ме­ли ри­зи­ке и до­но­си­ли од­лу­ке у кри­зним си­ту­а­ци­ја­ма.

Из угла не­ко­га ко го­ди­на­ма ру­ко­во­ди без­бед­но­сном си­сте­му, ова­кве про­ме­не се не мо­гу по­сма­тра­ти као пу­ка ро­та­ци­ја функ­ци­ја. Оне су сиг­нал да је пре­по­зна­та по­тре­ба са још ве­ћом ефи­ка­сно­шћу и да се тра­жи но­ви ба­ланс из­ме­ђу опе­ра­тив­не спо­соб­но­сти, ди­сци­пли­не и од­го­вор­но­сти ру­ко­во­де­ћег ка­дра, те сма­трам да ће исте ути­ца­ти на ве­ћу функ­ци­о­нал­ност и бо­љу ко­ор­ди­на­ци­ју на те­ре­ну.

Ка­ква је са­рад­ња МУП-а са ме­ђу­на­род­ним по­ли­циј­ским ор­га­ни­за­ци­ја­ма по­пут Евро­по­ла?

По­ли­ци­ја Ср­би­је оства­ру­је ин­тен­зив­ну ме­ђу­на­род­ну и опе­ра­тив­ну по­ли­циј­ску са­рад­њу са свим ре­ле­вант­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма као што су: ор­га­ни­за­ци­је под окри­љем УН, ЕУ, Ин­тер­пол, ИОМ, Фрон­текс, Евро­пол…

Евро­пол ди­рект­но из­ве­шта­ва Европ­ску ко­ми­си­ју о сва­кој по­је­ди­ној др­жа­ви. До­са­да­шњи из­ве­шта­ји о Ср­би­ји су би­ли по­зи­тив­ни, што нам је ва­жно. Ува­жа­ва­ју­ћи огра­ни­че­ње да као опе­ра­тив­ни парт­нер има­мо пра­во уче­ство­ва­ња, али не и од­лу­чи­ва­ња, до мак­си­му­ма смо ис­ко­ри­сти­ли по­тен­ци­ја­ле ко­ји се ну­де у Евро­по­лу. Срп­ска по­ли­ци­ја ак­тив­но по­сту­па по свим ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је до­би­ја од Евро­по­ла и ре­дов­но оба­ве­шта­ва Евро­пол о но­вим са­зна­њи­ма до ко­јих на осно­ву њих до­ђе, а све у ци­љу још ја­че за­јед­нич­ке бор­бе про­тив ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла и нај­те­жих кри­вич­них де­ла, од­но­сно су­зби­ја­ња на­сил­них ор­га­ни­зо­ва­них гру­па ко­је су прет­ња по без­бед­ност це­ле Евро­пе, па и ши­ре, има­ју­ћи у ви­ду њи­хо­ву раз­гра­на­тост.

Ко­ли­ко је на­па­да­ча на но­ви­на­ре иден­ти­фи­ко­ва­но и про­це­су­и­ра­но?

На пред­став­ни­ке ме­ди­ја при­ли­ком оба­вља­ња про­фе­си­о­нал­не де­лат­но­сти у пе­ри­о­ду од 01.01.2025. до 30.11.2025. го­ди­не еви­ден­ти­ран је 61 на­пад, и то 30 фи­зич­ких (Бе­о­град – 15, Но­ви Сад – шест, Ча­чак – три, Ниш и Ужи­це – по два, Кра­ље­во и Ва­ље­во – по је­дан) и 31 вер­бал­ни (Бе­о­град – 13, Но­ви Сад – че­ти­ри, Пи­рот – три, Ниш, Ва­ље­во и Сом­бор – по два и Ужи­це, Ча­чак, Вра­ње, Кра­ље­во и Срем­ска Ми­тро­ви­ца – по је­дан).

Кри­вич­не при­ја­ве су под­не­те због 16 кри­вич­них де­ла: угро­жа­ва­ње си­гур­но­сти – се­дам (Бе­о­град – шест и Ва­ље­во – је­дан), увре­да – два (Пи­рот и Ча­чак), на­сил­нич­ко по­на­ша­ње на спорт­ској при­ред­би или јав­ном ску­пу – два (Ужи­це), иза­зи­ва­ње па­ни­ке и не­ре­да (Но­ви Сад), те­шка кра­ђа у по­ку­ша­ју (Но­ви Сад), на­сил­нич­ко по­на­ша­ње (Но­ви Сад), не­до­зво­ље­на про­из­вод­ња, др­жа­ње, но­ше­ње и про­мет оруж­ја и екс­пло­зив­них ма­те­ри­ја (Бе­о­град), раз­бој­ни­штво (Но­ви Сад).

Зах­те­ви за по­кре­та­ње пре­кр­шај­ног по­ступ­ка под­не­ти су због 15 пре­кр­ша­ја из За­ко­на о јав­ном ре­ду и ми­ру и јед­ног из За­ко­на о лич­ној кар­ти. Над­ле­жном ту­жи­ла­штву до­ста­вље­но је 28 из­ве­шта­ја ра­ди до­но­ше­ња јав­но ту­жи­лач­ке од­лу­ке.

Ова го­ди­на је ре­корд­на ка­да је реч о бро­ју не­при­ја­вље­них и при­ја­вље­них јав­них ску­по­ва. Ко­ли­ко је про­те­ста одр­жа­но то­ком 2025 – „бло­ка­да” и про­те­ста „про­тив бло­ка­да”?

Пре­ма еви­ден­ци­ја­ма ор­га­ни­за­ци­о­них је­ди­ни­ца Ди­рек­ци­је по­ли­ци­је за пе­ри­од од 1. 1. 2025. го­ди­не до 30. но­вем­бра 2025. го­ди­не по­треб­не ме­ре без­бед­но­сти пред­у­зе­те су при­ли­ком одр­жа­ва­ња 65.124 јав­на оку­пља­ња, ме­ђу ко­ји­ма су 38.544 спорт­ског ка­рак­те­ра. По­ред то­га, одр­жа­но је 2.094 кул­тур­но-за­бав­них ма­ни­фе­ста­ци­ја, 641 јав­но оку­пља­ње са еко­ном­ско со­ци­јал­ном те­ма­ти­ком, 3.070 са по­ли­тич­ком ко­но­та­ци­јом.

На те­ри­то­ри­ји Ср­би­је, у пе­ри­о­ду од 1. 11. 2024. до 30. 11. 2025. го­ди­не, одр­жа­но је укуп­но 27.327 јав­них оку­пља­ња (не­при­ја­вље­них) а по­во­дом до­га­ђа­ја 1. 11. 2024. у Но­вом Са­ду.

У овој го­ди­ни био је 181 ин­ци­дент у Коп­не­ној зо­ни без­бед­но­сти. За­бри­ња­ва­ју че­сти упа­ди ор­га­ни­зо­ва­них бан­ди ко­је пре­ла­зе ад­ми­ни­стра­тив­ну ли­ни­ју са Ко­со­вом и Ме­то­хи­јом и се­ку шу­му, а не­рет­ко и пу­ца­ју на по­ли­ци­ју. Ка­ква је си­ту­а­ци­ја ка­да је реч о без­бед­но­сти у КЗБ?

Ко­ор­ди­на­ци­о­на упра­ва за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју и Штаб МУП-а за АП КиМ и КЗБ оце­њу­ју да је тре­нут­но ста­ње без­бед­но­сти у Коп­не­ној зо­ни без­бед­но­сти и дуж ад­ми­ни­стра­тив­не ли­ни­је пре­ма АП КиМ, мир­но, ре­ла­тив­но ста­бил­но и ве­о­ма осе­тљи­во на мо­гу­ће без­бед­но­сне ин­ци­ден­те.

Је­дан од из­во­ра угро­жа­ва­ња ко­ји у нај­ве­ћој ме­ри угро­жа­ва ста­ње без­бед­но­сти су до­га­ђа­ји са еле­мен­ти­ма и рад­ња­ма ко­ји су у ве­зи са бес­прав­ном се­чом шу­ме у ко­ји­ма шу­мо­кра­ди­це, ли­ца ал­бан­ске на­ци­о­нал­но­сти упо­тре­бља­ва­ју ауто­мат­ско ва­тре­но оруж­је пре­ма сна­га­ма без­бед­но­сти и та­квих је до­га­ђа­ја то­ком 2025. го­ди­не би­ло укуп­но 5, нај­ви­ше на под­руч­ју оп­шти­не Кур­шу­мли­ја без по­сле­ди­ца по при­пад­ни­ке Вој­ске Ср­би­је и по­ли­ци­је и дру­га ли­ца.

У Коп­не­ној зо­ни без­бед­но­сти ре­ги­стро­ва­но 107 кри­вич­них де­ла од че­га је 60 до­га­ђа­ја ко­ја су у ве­зи са бес­прав­ном се­чом шу­ме.

Од ма­сов­ног уби­ства у ОШ „Вла­ди­слав Риб­ни­кар” по­ли­ци­ја је при­сут­на у свим шко­ла­ма. Ко­ли­ко се па­жње по­све­ћу­је без­бед­но­сти де­це у на­шој зе­мљи?

При­пад­ни­ци Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ва пред­у­зи­ма­ју пре­вен­тив­не ак­тив­но­сти по­све­ће­не без­бед­но­сти де­це, на­ро­чи­то то­ком одр­жа­ва­ња на­ста­ве, при­ли­ком до­ла­ска и по­врат­ка уче­ни­ка из шко­ле као и то­ком ве­ли­ких од­мо­ра, кроз ан­га­жо­ва­ње по­ли­циј­ских слу­жбе­ни­ка на уна­пре­ђе­њу без­бед­но­сне за­шти­те уче­ни­ка, за­по­сле­них у шко­ла­ма и школ­ске имо­ви­не.

На­кон тра­гич­ног до­га­ђа­ја у ОШ „Вла­ди­слав Риб­ни­кар“ у Бе­о­гра­ду да­на 3. 5. 2023. го­ди­не, на­ло­же­но је свим по­ли­циј­ским упра­ва­ма у Р. Ср­би­ји да ин­тен­зи­ви­ра­ју ме­ре и ак­тив­но­сти на уна­пре­ђе­њу без­бед­но­сти уче­ни­ка, за­по­сле­них у шко­ла­ма и шко­ла, кроз стал­не кон­так­та са ди­рек­то­ри­ма шко­ла и за­по­сле­ни­ма, вр­ше­ње стал­не ана­ли­зе ста­ња без­бед­но­сти, и мак­си­мал­но ан­га­жо­ва­ње по­ли­циј­ских слу­жбе­ни­ка у не­по­сред­ној бли­зи­ни шко­ла.

То­ком ме­се­ца сеп­тем­бра 2025. го­ди­не, на под­руч­ју Ре­пу­бли­ке Ср­би­је про­сеч­но на днев­ном ни­воу би­ло је ан­га­жо­ва­но 1.423 по­ли­циј­ска слу­жбе­ни­ка.

Кључ­ни ре­зул­та­ти у бор­би про­тив кри­ми­на­ла и ко­руп­ци­је (пе­ри­од 1. 1 – 30. 11. 2025. го­ди­не)

Уку­пан број кри­вич­них де­ла из­вр­ше­них на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Ср­би­је је у кон­ти­ну­и­ра­ном па­ду, а то­ком 2024. го­ди­не ре­ги­стро­ван је нај­ма­њи број кри­вич­них де­ла у про­те­кле две и по де­це­ни­је. Тренд сма­ње­ња бро­ја кри­вич­них де­ла на­ста­вљен је и у 2025. го­ди­ни.

Укуп­но је еви­ден­ти­ра­но 58.136 кри­вич­них де­ла или 5% ма­ње. Кри­вич­не при­ја­ве под­не­те су про­тив 39.032 учи­ни­о­ца. Еви­ден­ти­ра­но је 23.765 кри­вич­них де­ла са НН учи­ни­о­ци­ма или око 4% ма­ње. По­ве­ћан је про­це­нат ра­све­тља­ва­ња кри­вич­них де­ла и из­но­си 61,6%.

Оп­шти кри­ми­нал

У по­след­њих 5 го­ди­на, број кри­вич­них де­ла оп­штег кри­ми­на­ла кре­ће се ис­под 70.000 што је за пре­ко 15.000 кри­вич­них де­ла ма­ње у од­но­су на про­сек до 2019. го­ди­не. Еви­ден­ти­ра­но је 52.646 кри­вич­них де­ла оп­штег кри­ми­на­ла, што је ма­ње за 5,4%. При­ја­вље­но је 35.340 учи­ни­ла­ца. Од укуп­ног бро­ја кри­вич­них де­ла оп­штег кри­ми­на­ла 43,4% или 22.859 кри­вич­них де­ла из­вр­ше­но је од стра­не не­по­зна­тих учи­ни­ла­ца. Ра­све­тље­но је 14.019 кри­вич­них де­ла или 61,3%.

При­вред­ни кри­ми­нал

У обла­сти при­вред­ног кри­ми­на­ла, от­кри­ве­на су 3.382 кри­вич­на де­ла или за 3,6% ма­ње. Уку­пан број при­ја­вље­них учи­ни­ла­ца је 2.997.

У бор­би про­тив си­ве еко­но­ми­је на­ста­вље­но је са от­кри­ва­њем кри­вич­них де­ла чи­ји је пред­мет ак­ци­зна ро­ба. Од­у­зе­то је 33.620 бок­се­ва ци­га­ре­та, вред­но­сти 105,4 ми­ли­о­на ди­на­ра. По­ред то­га, за­пле­ње­но је 28,3 то­не ду­ва­на у ли­сту, 15,7 то­на ре­за­ног ду­ва­на и ви­ше од јед­не то­не ду­ва­на за нар­ги­ле.

Од­у­зе­то је 32,7 то­на наф­те и нафт­них де­ри­ва­та, вред­но­сти 6,6 ми­ли­о­на ди­на­ра, као и 18.360 ли­та­ра ал­ко­хол­ног пи­ћа и 2.022 кг ка­фе.

Ко­руп­ци­ја

По­ка­за­на је спрем­ност и од­луч­ност у су­прот­ста­вља­њу свим ви­до­ви­ма кри­ми­на­ла – спро­во­ди се кон­ти­ну­и­ра­на ак­ци­ја бор­бе про­тив ко­руп­ци­је и фи­нан­сиј­ског кри­ми­на­ла у свим сег­мен­ти­ма дру­штва.

Оде­ље­ње за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је – УКП под­не­ло је над­ле­жним јав­ним ту­жи­ла­штви­ма 391 кри­вич­ну при­ја­ву про­тив 939 ли­ца, од ко­јих је пре­ма 520 ли­ца при­ме­ње­на ме­ра по­ли­циј­ског хап­ше­ња, због из­вр­ше­ња 757 кри­вич­них де­ла, чи­јим из­вр­ше­њем је при­чи­ње­на укуп­на ма­те­ри­јал­на ште­та у из­но­су од пре­ко 6,9 ми­ли­јар­ди ди­на­ра и оства­ре­на про­тив­прав­на имо­вин­ска ко­рист у из­но­су од пре­ко 5,6 ми­ли­јар­ди ди­на­ра.

Су­зби­ја­ње ви­со­ко­тех­но­ло­шког и еко­ло­шког кри­ми­на­ла

От­кри­ве­но је 1.157 кри­вич­них де­ла ви­со­ко­тех­но­ло­шког кри­ми­на­ла или за 1,9% ви­ше. Уку­пан број при­ја­вље­них учи­ни­ла­ца је 652.

От­кри­ве­но је и при­ја­вље­но 920 кри­вич­них де­ла еко­ло­шког кри­ми­на­ла (КД про­тив жи­вот­не сре­ди­не) или 9,4% ви­ше. Под­не­то је 843 кри­вич­не при­ја­ве про­тив 869 учи­ни­ла­ца.

Уби­ства и те­шка уби­ства

Из­вр­ше­но је 1.897 кри­вич­них де­ла про­тив жи­во­та и те­ла у окви­ру ко­јих је нај­ве­ћи број те­шких те­ле­сних по­вре­да – 800 и ла­ких те­ле­сних по­вре­да – 766.

Сма­њен је број те­шких уби­ста­ва – 29, уби­ста­ва у по­ку­ша­ју – 77 и те­шких уби­ста­ва у по­ку­ша­ју – 27.

Ра­све­тље­на су сва те­шка уби­ства, 82,3% уби­ста­ва, 92,7% уби­ста­ва у по­ку­ша­ју, 83,3% те­шких уби­ста­ва у по­ку­ша­ју и 91% те­шких те­ле­сних по­вре­да.

Број кри­вич­них де­ла про­тив пол­не сло­бо­де – 452 је за 17,8% ма­њи.

Еви­ден­ти­ра­но је 12 кри­вич­них де­ла от­ми­ца. Ра­све­тље­не су све от­ми­це из­вр­ше­не од стра­не не­по­зна­тих учи­ни­ла­ца.

На­си­ље у по­ро­ди­ци

При­ја­вље­но је 3.486 кри­вич­них де­ла на­си­ље у по­ро­ди­ци или 6,5% ма­ње. Еви­ден­ти­ра­но је 27 слу­ча­је­ва ли­ше­ња жи­во­та у окви­ру по­ро­дич­них и парт­нер­ских од­но­са са укуп­но 31 жр­твом.

На осно­ву За­ко­на о спре­ча­ва­њу на­си­ља у по­ро­ди­ци из­ре­че­не су укуп­но 25.982 хит­не ме­ре од че­га 18.064 ме­ра при­вре­ме­не за­бра­не учи­ни­о­цу да кон­так­ти­ра жр­тву на­си­ља и при­ла­зи јој. Уку­пан број про­ду­же­них хит­них ме­ра из­но­си 17.757.

Тр­го­ви­на љу­ди­ма и кри­јум­ча­ре­ње љу­ди

У обла­сти бор­бе про­тив тр­го­ви­не љу­ди­ма под­не­то је 18 кри­вич­них при­ја­ва про­тив 25 ли­ца, због 19 кри­вич­них де­ла тр­го­ви­на љу­ди­ма ко­ји­ма је оште­ће­но 26 ли­ца, од ко­јих су 24 др­жа­вља­на Р. Ср­би­је и по је­дан др­жа­вља­нин Р. Уз­бе­ки­ста­на и Р. Ин­ди­је. Ме­ђу оште­ће­ни­ма, еви­ден­ти­ра­но је 12 ма­ло­лет­них ли­ца.

У обла­сти су­зби­ја­ња кри­јум­ча­ре­ња љу­ди под­не­то је 130 кри­вич­них при­ја­ва због 130 кри­вич­них де­ла. Кри­вич­не при­ја­ве под­не­те су про­тив 180 учи­ни­ла­ца, ме­ђу ко­ји­ма је нај­ви­ше др­жа­вља­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Ав­га­ни­ста­на и Тур­ске.

От­кри­ве­но је 911 кри­вич­них де­ла не­до­зво­ље­на про­из­вод­ња, др­жа­ње, но­ше­ње и про­мет оруж­ја и екс­пло­зив­них ма­те­ри­ја или за 11% ма­ње. Од­у­зе­то је 907 ко­ма­да ва­тре­ног оруж­ја и 24.693 ко­ма­да му­ни­ци­је.

Ма­ло­лет­нич­ки кри­ми­нал

У обла­сти ма­ло­лет­нич­ког кри­ми­на­ла еви­ден­ти­ра­но је 4.285 кри­вич­них де­ла и при­ја­вље­но је 2.675 ма­ло­лет­них учи­ни­ла­ца. Уче­шће ма­ло­лет­нич­ког кри­ми­на­ла у укуп­ном из­но­си­ло је 7,4%. Број кри­вич­них де­ла ма­ло­лет­ни­ка сма­њен је за 5,7%, а број ма­ло­лет­них учи­ни­ла­ца за 8,1% (или за 236 ли­ца).

Имо­вин­ски кри­ми­нал

Еви­ден­ти­ра­на су 21.635 кри­вич­на де­ла про­тив имо­ви­не или за 4% ма­ње. Ра­све­тље­но је 83% раз­бој­нич­ких кра­ђа, 71,8% раз­бој­ни­шта­ва, 59% кра­ђа и 48,6% те­шких кра­ђа. Ра­све­тље­но је 90,3% из­ну­да ко­је су из­вр­ши­ли не­по­зна­ти учи­ни­о­ци, као и 81,1% кри­вич­них де­ла нео­вла­шће­но ко­ри­шће­ње ту­ђег во­зи­ла.