Кинески амбасадор у Србији Ли Минг изјавио је данас, на свечаности поводом обележавања Кинеске нове године, да је пријатељство између Србије и Кине напредовало у последњој деценији и да има светлу будућност, и оценио да је Србија земља са великим потенцијалом.
Ли Минг је на свечаности поводом Пролећног фестивала у Институту за међународну политику и економију у Београду рекао да се Кинеска Нова година ове године слави у знаку „ватреног коња“, који симболизује оданост, снагу, брзину и племенитост, и додао да све те карактеристике описују и пријатељство између Србије и Кине.
Такође је изјавио да је прелазак Центра за студије „Појаса и пута“ при Институту за међународну политику и економију у Центар за кинеске студије, како је рекао, симбол развоја пријатељства између две земље последњих година.
Он је нагласио да Србија и Кина раде на великом броју заједничких пројеката, од великих инфраструктурних пројеката до сарадње у технологији.
„Наше пријатељство има много енергије“, рекао је.
Амбасадор је такође напоменуо да је прошле године обележена 80. годишњица победе у Другом светском рату и додао да су Кина и Србија поднеле велике жртве да би очувале правду.
„Увек подржавамо међусобни суверенитет, достојанство и територијални интегритет. Гвоздено пријатељство између Кине и Србије је такође обележено и продубљено прославама 70. годишњице пријатељства између наших земаља“, додао је.
Како је рекао, свет је на раскрсници и суочава се са изазовима, а најважније у оваквим временима је јединство и солидарност.
„Ово је изазов за човечанство. Суочавамо се са традиционалним и нетрадиционалним изазовима. У временима неизвесности и тешкоћа, јединство и солидарност су најважнији“, рекао је.
Такође је истакао да је потврда пријатељства велики број директних летова из Београда за Кину – од Пекинга, Шангаја до Гуангџоуа.
„Не треба нам виза за међусобна путовања. То је допринело значајном повећању броја посетилаца. Постоји много добрих примера сарадње између наших земаља“, рекао је амбасадор.
Заменица директора Института за међународну политику и економију Ивона Лађевац изјавила је да Кинеска Нова година симболизује нови почетак пун заједништва и наде.
Она је изјавила да Нова година коња представља кретање напред.
„Ова симболика такође указује на пут сарадње између Србије и Кине“, рекла је она.
Комеморацији је присуствовала потпредседница Скупштине Републике Србије Марина Рагуш.
Догађају је присуствовао и велики број представника кинеских компанија које послују у Србији.
Кинеска Нова година, позната и као Лунарна Нова година или Пролећни фестивал, почиње 17. фебруара 2026. године, означавајући почетак године Ватреног Коња према кинеском календару.
Датум Кинеске Нове године се мења сваке године јер се одређује према лунарном календару, односно младом месецу, а прослава траје око 15 до 16 дана и завршава се Фестивалом лампиона, који симболично затвара празнични период.
Кинески хороскоп је заснован на циклусу од 12 животиња и пет елемената (дрво, ватра, земља, метал и вода), који заједно чине 60-годишњи циклус.
Година „ватреног коња“ сматра се ретком комбинацијом, а последњи пут је забележена 1966. године.
У кинеској традицији, коњ симболизује енергију, снагу, кретање и независност, док елемент ватре додатно наглашава динамизам, амбицију и потребу за променом.
Током празника, породице се окупљају, припремају традиционална јела и украшавају своје домове симболима за које се верује да доносе срећу, здравље и просперитет у новој години.
Кинеска Нова година се слави широм света, а празник је један од најважнијих традиционалних догађаја у многим азијским земљама и међу кинеским заједницама широм света.
