Психолози су истраживали да ли су одређени делови мозга одговорни за то што неке обавезе стално померамо „за сутра“ или је у питању лош тајминг, мањак воље и лоша навика. Одговор се некима неће допасти, а неке ће утешити…
Илустративни примери: Шта је прокрастинација?
Мозак је непрестано изложен различитим утицајима и у њему се одвијају изузетно сложени процеси. Одуговлачење, односно одлагање обавеза и задатака, врло је честа појава у људском понашању. У тим тренуцима, према налазима научника, у мозгу се одвијају праве унутрашње „борбе“ између његових различитих делова.
Одлагање плаћања рачуна, учења за испит, започињања дијете, одговарања на важан мејл или заказивања прегледа код лекара… све су то примери свакодневне прокрастинације. Често знамо шта треба да урадимо, али се ипак одлучујемо да то померимо, бирајући тренутно олакшање уместо дугорочне користи.
Зашто одлажемо обавезе и када то постаје проблем
Свако у неком периоду живота одуговлачи са планираним обавезама. Понекад је једноставно лакше склонити у страну задатке у којима не уживамо, за које се не осећамо спремно или који изазивају нелагоду. Међутим, код неких људи одлагање прераста у образац понашања, па чак и стил живота.
Процене говоре да око четвртине одраслих особа хронично одуговлачи извршавање задатака, иако је познато да такво понашање нарочито у пословном окружењу има негативан утицај на продуктивност, зараду и професионални развој.
Код студената је овај проценат још већи. Сматра се да чак 75 одсто студената одлаже учење или излазак на испите, што често доводи до стреса, анксиозности, проблема са спавањем, лошијих резултата и додатних финансијских трошкова.
Шта се заправо дешава у мозгу када одуговлачимо оно што не би требало
Одуговлачење није само питање лењости или слабог карактера. У његовој основи је сукоб између делова мозга који траже тренутно задовољство и задужених за планирање, доношење одлука и остваривање дугорочних циљева.
Један део мозга тежи избегавању непријатности и тражи брзу награду, док други покушава да нас натера да размишљамо унапред. Када „емоционални“ део преузме контролу, бирамо лакши пут – одлагање.
Истраживања указују и на то да особе које често прокрастинирају имају израженију активност у регијама мозга повезаним са емоцијама, нарочито негативним, док су везе са деловима одговорним за рационално одлучивање слабије. Ипак, научници наглашавају да прокрастинација није везана само за једну регију мозга, већ је резултат сложене мреже процеса.
Анксиозност, депресија и одлагање
Ментално здравље има значајну улогу у склоности ка одлагању. Код анксиозности, мозак може да реагује претераним страхом и анализирањем, што доводи до „заглављивања“ и непредузимања акције. Депресија често успорава обраду информација и доноси осећај беспомоћности и неодлучности.
Код особа са АДХД-ом, проблеми са фокусом и регулацијом пажње могу да учине да рокови једноставно „нестану из свести“. Слични обрасци могу да се јаве и код других психолошких стања, попут опсесивно-компулзивног поремећаја или посттрауматског стресног поремећаја.
Да ли је прокрастинација поремећај и може ли да има и позитиван ефекат?
Сама по себи, прокрастинација се не сматра поремећајем менталног здравља. Ипак, када постане хронична, може озбиљно да наруши свакодневно функционисање, повећа ниво стреса и утиче на квалитет живота.
Занимљиво је да одлагање у одређеним ситуацијама може да има и позитивну страну. Кратка пауза, физичка активност, дружење или одмор могу помоћи да се задатку вратимо са више енергије, бољом концентрацијом и јаснијом перспективом.
Кључна разлика је у контроли: када ми бирамо да направимо паузу, то је стратегија. Када пауза бира нас и траје данима или недељама, тада постаје проблем.
