Ако постоји генерација која је променила начин размишљања о новцу, онда је то генерација зед. Рођени између 1997. и 2012. су дигитално најписменији досад, одрасли су уз паметне телефоне, криптовалуте, неизвесност тржишта и сталну економску нестабилност.
Све то обликује и њихов однос према новцу, штедњи, улагањима и потрошњи.
Иако се често мисли да млађе генерације само троше, истраживања показују одређене промене у односу на генерације пре њих, као и њихове родитеље. Они купују селективније, траже вредност и више се информишу о многим питањима у вези са финансијама, а велики део тих информација преузимају са друштвене мреже „Тикток”.
Ову генерацију, у односу на миленијалце, разликује то што су одрастали уз економске кризе, раст цена, пандемију и инфлацију.
Иако на први поглед изгледа да су расипнији (доста новца дају, рецимо, на геџете, кафу, доставу хране), истраживања показују да они у реалности више упоређују цене, прате попусте и користе апликације за праћење потрошње.
Ова генерација не прихвата бирократију, чекање испред шалтера, редове у банкама тако да су им апликације и технологија примарни алат за управљање финансијама.
Дигитални новчаници су им све привлачнији, а истраживање показује да ова инстант решења за њих имају значај јер имају добар преглед трошкова, брже контролишу на шта им новац одлази па самим тим имају и већу контролу над финансијама.
