Месецима су блокадери понављали лаж: “Вучић не сме да дође у Нови Сад. Не сме да шета слободно. Народ га неће.“

Председник је дошао. Прошетао градом. Стао, појео индекс и разговарао са људима. А где су они?
Нигде. Ни на улици. Ни пред народом. Ни пред камерама. Као мишеви у рупама. Велики на друштвеним мрежама, мали у стварности. Храбри иза тастатуре, невидљиви кад треба стати пред људе.
Док једни раде и долазе међу народ, други само лају из даљине и беже кад дође тренутак истине.
Народ види све. Памти све. И зна ко има храбрости, а ко само празне приче.

