У Србији ће од данас бити повећане плате у јавном сектору као и минималац, пензионерима ће у јануару бити исплаћене прве пензије повећане за 12,2 одсто, а почиње и примена Закона о еБоловању, као и обавеза издавања електронских обвезница за поједине категорије фирми.
Када је реч о платама, примања запослених у јавном сектору биће повећана за 5,1 одсто, а минимална зарада за 10,1 одсто.
Такође, од данас почиње и опорезивање увоза производа у ЕУ са високом емисијом угљен диоксида, а Србија истовремено креће са наплатом националног пореза у износу од четири евра по тони чиме се смањује обавеза увозника у ЕУ и спречава двоструко опорезивање истих емисија.
Ово су најзначајне новине у домаћој економији које доноси нова 2026. година.
Минималац је 2025. први пут повећан од 1. јануара, затим од октобра а са најновијим повећањем које стартује од јануара 2026. године минимална цена рада, без пореза и доприноса, износиће 371 динар по радном сату, па ће просечна минимална нето зарада за просечан месечни фонд од 174 радна сата износити 64.554.
Осим радника, већа примања следују и пензионерима и добиће их почев од 5. јануара када почиње исплата децембарских пензија увећаних за 12,2 одсто.
Са овом повишицом просечна децембарска пензија биће за око 6.180 динара већа од новембарске и износиће око 56.838 динара.
Ово није једина новина у 2026. када је реч о пензијама, јер ће у новој години важити и нови услови за пензионисање жена.
Њима ће, сходно одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, за одлазак у пензију бити неопходне 64 године живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Услови за пензионисање мушкараца остају исти, 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Такође, 1. јануара почиње примена Закона о е боловању, према коме су послодавци обавезни да се најкасније до тог датума региструју и приступе систему, како би могли да примају и обрађују документацију електронским путем.
Како је раније објаснио директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић систем е боловање омогућиће да изабрани лекар у систему, од 1. јануара изда електронску дознаку о чему ће послодавци бити благовремено обавештени електронским путем.
На овај начин укида се потреба за достављањем папирних докумената.
Ова новина ће за запослене значити још један одлазак мање на шалтере а предности за здравствени систем се огледају у смањењу административног оптерећења, елиминацији дуплих уноса и смањењу грешака које настају ручним попуњавањем података о боловањима.
Систем ће наставити да се усавршава па ће се од 1. априла 2026. године примењивати дигитализован систем продужавања боловања после 30 дана.
Законом о коришћењу „е-Боловања“ прописано је да од 1. априла сви послодавци прелазе искључиво на електронску комуникацију са РФЗО, што ће донети мање административних трошкова и брже обрачуне накнада за грађане који продужавају боловање и после 30 дана.
