СРПСКА православна црква и њени верници у четвртак 29. јануара обележавају празник Часне Вериге.
Празник Часне Вериге апостола Петра посвећен је сећању на окове (вериге) о које је царев намесник Ирод оковао апостола Петра. Ирод је, према предању, Петра бацио у тамницу и наредио да стоји окован између два војника и чека суђење. Међутим, ноћ пред извођење на суд, прича каже, појавио се анђео и ти окови су сами од себе спали са светитеља.
Верује се да се баш ове вериге данас чувају у цркви Светог Петра у Риму и да имају велику исцелитељску моћ.
Веровања за Часне вериге
Иако овај дан није црвено слово у верском календару, реч је о празнику који велики број породица у Србији слави као крсну славу.
По народном веровању, од Часних верига настаје блаже време, „јер Бог усијаним веригама почне да пече земљу“.
Верује се да на празник Часних верига звери у шуми не нападају људе јер су им чељусти везане ланцима. Са друге стране, стари ће вам рећи да на данашњи дан никако не ваља куповати или шити ново одело, а да ће онога који то учини ударити гром. Обичај је и да се на данашњи дан ланцима „веже“ кућни праг, и тако дом заштити од нечастивих људи и сила.
Стара веровања кажу да на данашњи дан не би требало да идете на пут јер се сматра да бисте тим чином оставили дом небрањеним, односно био би лакша мета за зле људе и непријатеље. Давних дана се веровало да би у случају да данас одете на пут дом могао да удари гром, да се запали летина или да стоку закољу вукови. Пошто на Часне вериге није такозвано црвено слово, данас не постоје посебне забране у погледу кућних послова. Чак је и пожељно да се кућа среди да блиста пошто се Свети Петар иначе сматра заштитником дома и породице.
