Писац и футуриста Бил Даглас предвиђа да ће саобраћајне гужве углавном нестати.
За последњих 25 година технологија је доживела драматичне промене – од спорих дајл-уп интернет веза и ДВД-ова које је слао Нетфликс, до вештачке интелигенције и роботике које данас напредују невероватном брзином. Зато су стручњаци покушали да одговоре на питање како би технологија могла да изгледа до 2050. године и на који начин би могла да преобликује свакодневни живот, пише ББЦ.
Професор Стивен Брамвел из Лондонског центра за нанотехнологију оценио је да ће се до средине века границе између машина, електронике и биологије „значајно замаглити“. Он сматра да би нанотехнолошки импланти могли да се користе за праћење здравља, унапређење комуникације и прецизну испоруку лекова у организму, уместо спектакуларних „супермоћи“ из научне фантастике.
Професор кибернетике Кевин Ворвик, први човек са микрочипом уграђеним у нервни систем, верује да би напредак у тој области могао да омогући револуционарне терапије, укључујући дубоку електронску стимулацију мозга као делимичну терапију за поједине болести. Он додаје да би до 2050. могли постати уобичајени кибернетички додаци који омогућавају да „мозак и тело буду на различитим местима“.
Директор Научне музејске групе Роџер Хајфилд сматра да би такозвани „дигитални близанци“ – виртуелне копије људи, ажуриране подацима у реалном времену – могли да се користе за испробавање терапија, лекова или промена животних навика без ризика по стварни организам.
У области рачунарства, велике технолошке компаније улажу милијарде у развој квантних рачунара, који би могли да омогуће изузетно брзе и сложене прорачуне, попут симулације молекуларних процеса у развоју нових лекова. Директор компаније Енвидија Џенсен Хуанг проценио је почетком 2025. да би „заиста корисни“ квантни рачунари могли да се појаве за око 20 година.
Вештачка интелигенција ће, према футуристкињи Трејси Фолоуз, играти кључну улогу у образовању, које би се одвијало кроз комбинацију виртуелне и физичке стварности, уз ВИ наставнике који се прилагођавају ученицима у реалном времену. Уместо уџбеника, деца би користила имерзивне симулације, а образовање би било мање стандардизовано и више прилагођено индивидуалним биометријским подацима.
Писац и футуриста Бил Даглас предвиђа да ће до 2050. саобраћајне гужве углавном нестати захваљујући аутономним возилима, док би у свемиру могла да се појави стална база на Месецу. Новинарка Су Нелсон додаје да би поједине индустрије, попут фармацеутске, могле готово у потпуности да се преселе у свемир, где би се лекови производили у условима микрогравитације.
Иако део стручњака упозорава на могуће дистопијске последице, аутори подсећају на речи писца Филипа К. Дика, који је још 1968. написао да се клади у то да ће наука „више помагати него одмагати човечанству“.
