Климатске промене убрзано затварају скијалишта у Европи, све је мање снега и гостију.
Климатске промене убрзано затварају скијалишта у Европи. Све је мање снега и гостију, а све више угоститељских објеката који трајно затварају врата.
У француском зимском центру Сеиз у једном радници су на крају сезоне отишли кући, очекујући повратак следеће зиме. Међутим, никада се нису вратили.
Данас је Сеиз, након 85 година рада, једно од чак 186 француских скијалишта која су трајно затворена.
Главни узрок ове тихе пропасти су климатске промене. Алпи се загревају двоструко брже од остатка планете, а снежна граница, висина на којој падавине прелазе у снег, неумољиво се пење.
Некада поуздани зимски покривач постао је реткост, а сезоне су се скратиле на свега неколико недеља, чинећи пословање финансијски неодрживим.
Скијалиште Ла Самбуи, у близини Мон Блана, прошле зиме је имало снега тек четири недеље, што је довело до годишњег губитка од око 500.000 евра.
Слична судбина задесила је и Сеиз, коме је за исплативост требало најмање три месеца рада, а у последњој сезони успели су да раде једва месец и по дана, уз трошкове од 450.000 евра.
Прогнозе нису оптимистичне. Истраживање објављено у научном часопису „Нејчер клајмет чејнџ“ упозорава да би, уз пораст глобалне температуре од два степена Целзијуса, више од половине европских скијалишта могло да буде суочено са критичним недостатком снега.
Чак ни вештачки снег није решење; његова производња захтева огромне количине воде и енергије и неефикасна је на температурама изнад једног степена Целзијуса.
