Процес старења варира од особе до особе. Неки људи раније доживљавају знаке старења, укључујући седу косу и боре, док други изгледају младоликo и у познијим годинама. Међутим, истраживања су идентификовала два специфична периода у којима брзо старимо.
Анализиране су значајне промене попут способности „обраде“ алкохола и кофеина, метаболизма и вероватноће развоја кардиоваскуларних болести, које се јављају у „нелинеарним обрасцима“, а не као постепен процес.
Тим на Медицинском факултету Станфорд пратио је преко 135.000 биолошких маркера код 108 људи током неколико година. Истраживање је открило да се 81 одсто молекула повезаних са старењем мења у нелинеарним обрасцима.
Уместо сталног напретка, молекуларна активност је доживела брзе промене у две дефинисане старости: 44 и 60 година.
Иако истраживање није идентификовало потенцијални узрок промена, додаје се да промене начина живота у ова два животна периода могу играти улогу.
Конзумирање алкохола има тенденцију да се повећава у средњем добу, као и стрес, док квалитет сна има тенденцију да опада са годинама, а то може имати негативан утицај на кардиоваскуларни и имуни систем.
