Председник Уставног суда Владан Претров представио је данас на посебној седници новоизабране и новоименоване судије тог суда
Председник Уставног суда Владан Претров представио је данас на посебној седници новоизабране и новоименоване судије тог суда и истакао да нови састав суда има убедљиво највише доктора наука и професора универзитета у односу на све раније.
Петров је указао на значај избора недостајућих судија Уставног суда, како би Уставни суд имао 15 чланова, да би се обезбедила структура Уставног суда сагласно Уставу и побољшала ефикасност рада.
Седници су присуствовали су, поред председника Уставног суда Петрова и судије Наташе Плавшић, чији је мандат у току, и нове судије Никола Бањац, Ранка Вујовић, Зоран Лончар, Атила Дудаш, Добросав Миловановић, Маја Поповић, Михајло Рабреновић, Милан Рапајић и Бојан Тубић.
Петров, који је председавао седницом, изнео је начин функционисања и рада и надлежности Уставног суда.
„Овај састав суда има убедљиво највише доктора наука и професора универзитета у односу на све раније, што се приликом представљања могли да уочите: 10 од укупно 12 судија“, истакао је Петров.
Указао је да Устав није предвидео као редовну трајну ситуацију да суд функционише са мање од 15 судија и подсетио да је суд у пуном саставу био у два периода – од 2010. до августа 2016. и од децембра 2016. до априла 2019. године.
„Тренутно, у саставу суда је 12 судија, а недостаје троје који треба да дођу од судске власти. Подсећам да је у овом саставу двоје судија чији је мандат отпочео 2019. изабрано од стране судске власти, то су др Наташа Плавшић и др Владан Петров“, нагласио је председник Уставног суда.
Додао је да ће, имајући у виду да је у току процес избора и парцијалне обнове два правосудна савета, Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, који су по Уставу овлашћени предлагачи судија, Уставни суд сачекати окончање тих поступака.
Уставни суд ће потом, како је најавио, у складу са законом, поново упутити допис надлежним органима да покрену поступак за избор недостајућих судија које треба да изабере Општа седница Врховног суда.
“То комплетно попуњавање суда је важно да би се обезбедила структура Уставног суда сагласно Уставу (пет судија изабрано од извршне, пет од законодавне и пет од судске власти), као и да би се побољшала ефикасност рада Уставног суда, јер у овом тренутку највећи број судија има велика задужења и прекомерно су оптерећени“, истакао је Петров.
Говорећи о надлежностима суда, Петров је рекао да оне нису искључиво уставна материја и не представљају такозвани нумерус цлаусус, већ да по Уставу, суд обавља и друге послове одређене законом, што је, како је додао, омогућило да се списак надлежности временом прошири.
„Проширење надлежности, уз кратке рокове за одлучивање, довело је до додатног оптерећења и потребе за додатном специјализацијом стручне службе. Уставни суд мора исказати јасан став и апеловати на законодавне органе да преиспитају тенденцију проширивања надлежности Уставног суда. Уместо да се учврсти уставна концепција о његовој ‘суи генерис’ природи као независног државног органа који дефинитивно није суд и не припада правосуђу, он се и даље погрешно одређује као највиши суд, део судске или правосудне власти или четврта судска инстанца“, навео је Петров.
Петров је детаљно говорио о преоптерећености суда, надлежностима суда, о јавности рада, ефикасности рада и о сарадњи са државним и другим органима и организацијама и међународној сарадњи.
„Међуинституционалне и међународне сарадње имају за циљ адекватно отварање Уставног суда ка јавности и стварање амбијента у којем ће Уставни суд бити видљивији, јер не можемо јачати правну државу и владавину права без уставног суда чија позиција и улога нису адекватно перципирани у јавном простору“, поручио је Петров.
Осврнувши се на нов састав судија Петров је рекао да га као председника суда радује чињеница да су нове судије дошле да раде и да мењају ствари које нису добре.
Петров је указао да мора да се ради на комуникацији између запослених у суду и нагласио да се снага једне институције може видети споља само ако је она јака изнутра.
„Нека нас дуговечност уставности у Србији и наслеђе Сретењског устава подсећају да је владавина права трајна обвавеза свих нас, а улога Уставног суда једна од њених кључних гаранција и да је то улога увек жива и окренута ка будућности“, закључио је Петров.
Петров је одговарајући на питање новинара о изменама закона које је предложио народни посланик Угљеша Мрдић, рекао да поздравља одлуку да се усвојене измене правосудних закона пошаљу на мишљење Венецијанској комисији.
Он је навео и да је понашање чланова Високог савета тужилаштва на последњој седници показатељ сазревања свести о томе да се из институционалних сукоба може изаћи само мирним путем, дијалогом, признавањем сопствених грешака и увиђањем да је процес важнији од сваког појединца.
Иначе након што је Уставни суд донео одлуку да усвоји приговоре на изборе у ВСТ и наложио да се избори на неколико места понављају, председник и неколико чланова Изборне комисије ВСТ су поднели оставке.
На последњој седници ВСТ нису усвојене њихове оставке и заказано је понављање избора за чланове ВСТ, пренео је Танјуг.
