Деца данас одмалена одрастају окружена екранима и технологијом. Углавном све полази од песмица и цртаћа, а у неком тренутку се готово неминовно прелази на видео игре.
Игрица данас има различитих, и поред осталог, и од њиховог садржаја зависи како утичу на децу. Неке од њих су врло насилне и најпре због тога их не треба давати и приказивати деци, али невезано за сам садржај видео игара, важно је и колико времена деца проводе играјући игрице.
Нова студија сугерише да би играње видео игара више од 10 сати недељно могло да има значајан утицај на исхрану, сан и телесну тежину младих људи. Истраживање, објављено у часопису Нутритион, сугерише да, иако се повремено или умерено играње чини углавном безопасним за младе, здравствени исходи се нагло погоршавају када време играња пређе тај критични праг, преноси Неwсwеек.
Истраживачи са Универзитета Кертин у Перту, у Аустралији, анкетирали су 317 студената, просечне старости 20 година, са пет аустралијских универзитета. Учесници су подељени у групе на основу тога колико сати недељно су пријавили да играју видео игре. Три категорије су биле “слаби играчи” (нула до пет сати недељно), “умерени играчи” (пет до 10 сати) и “страствени гејмери” (више од 10 сати).
Тим је пронашао малу разлику између припадника прве две групе када је у питању квалитет исхране, сан и телесна тежина. Међутим, студенти који су играли видео игре више од 10 сати недељно истицали су се по приметно лошијим здравственим исходима.
– Оно што се издвојило јесте да су учесници који су играли до 10 сати недељно сви изгледали веома слично у погледу исхране, сна и телесне тежине – рекао је у саопштењу аутор студије и истраживач здравља популације, професор Марио Сиерво.
– Праве разлике појавиле су се код оних који су играли више од 10 сати недељно, што је показало јасно одступање од остатка узорка.
Квалитет исхране значајно је опао међу играчима са високим нивоом искуства, који су такође имали већу вероватноћу да буду класификовани као гојазни. Студија је открила да играчи из треће групе, који играју игре више од десет сати недељно, имају средњи индекс телесне масе (ИТМ) од 26,3 кг/м² – изнад прага за прекомерну тежину – у поређењу са ИТМ од 22,2 кг/м² и 22,8 кг/м² за играче са ниским и умереним нивоом искуства, који се налазе у здравом распону.
Према истраживачима, сваки додатни сат недељно проведен у игрању компјутерских игрица био је повезан са мерљивим падом квалитета исхране, чак и након узимања у обзир других фактора као што су ниво стреса, физичка активност и животне навике.
Квалитет сна је генерално био лош код свих учесника, али играчи са умереним и високим нивоом искуства пријавили су лошији сан од играча са ниским нивоом искуства. Анализа је показала значајну везу између дужег времена играња и поремећаја сна, посебно када се играње продужило до касно у ноћ.
Иако студија није утврдила директну узрочно-последичну везу, истраживачи су рекли да су обрасци забрињавајући.
Аутори су такође појаснили да само играње није нужно штетно и да чак може понудити друштвене или когнитивне користи. Уместо тога, проблем изгледа настаје када играње постане прекомерно и замени друге здраве рутине, као што су редовна физичка активност, уравнотежени оброци и адекватан сан.
– Наши подаци указују на то да је играње са ниским и умереним нивоом искуства генерално у реду, али прекомерно играње може потиснути здраве навике као што су уравнотежена исхрана, правилно спавање и редовна физичка активности – рекао је Сиерво.
Истраживачи сугеришу да једноставне промене – попут редовних пауза, избегавања играња касно увече и избора здравијих грицкалица – могу помоћи у ублажавању потенцијалних здравствених ризика.
