Иако су се обојица поштено јавили на кастинг који су пленумаши (њих 4,5) организовали за „студентску“ листу и доставили своје танке биографије, танке колико и референце, не могу да гласам за човека који своје поновно рођење у звању доцента и реизбор са једном референцом за 5 година дугује деканки Наталији.
Да, Иван није имао потенцијал да докторира у Србији, али чуда се у Бугарској дешавају, па након доктората у Бугарској и губитка посла, поново бива враћен на филфак уз обавезу да буде деканкина десна рука. Бојана Благојевића и ви знате као Благоја Карлеушу.
Да, да, он је тај што је на пријемном за филозофију ставио у тест питање ко пева Карлеушину песму. Свако добро сваком желим, али има Филозофски познатије анонимусе од ових лењих за науку и наставу (проверите на сајту факултета извештаје о њиховом избору у звање).
Јесмо сва тројица спавали зиме 2025. на факсу у истој врећи, али, учио сам на социологији шта је кич и шунд. Зато нећу гласати за Благоја Карлеушу и Ивана вечитог доцента без референци.
Извор:Социолог из 101