Источна Србија вековима чува необичне приче, старе обичаје и веровања која су опстала упркос проласку времена. Међу њима посебно место заузимају приче о влашкој магији, народним веровањима, ритуалима и тајнама које су се у овим крајевима преносиле са колена на колено.
У селима источне Србије старији мештани и данас памте приче о женама које су познавале лековито биље, о обичајима за заштиту куће и породице, као и о различитим веровањима везаним за љубав, здравље и срећу. За многе су то део породичне традиције и културног наслеђа краја.
Посебно су познате приче о такозваним бајалицама, женама којима се у народу приписивало знање о изговарању посебних речи и обреда. Иако су многа од ових веровања остала у домену народне традиције и легенди, она представљају занимљив део духовне историје источне Србије.
Истраживачи народне културе истичу да су овакви обичаји настали мешањем различитих утицаја старих словенских веровања, римског наслеђа, хришћанских обичаја и традиције влашког становништва које вековима живи на овим просторима.
Од Хомоља, преко Неготинске Крајине, па све до подручја Ђердапа, многе породице и даље чувају приче својих предака. Неке од њих звуче мистично, неке необично, али све заједно сведоче о богатом фолклору једног краја који је увек био посебан по својој култури.
Управо због тих тајанствених прича, Источна Србија данас привлачи и љубитеље етнологије, историје и туризма који желе да упознају обичаје другачије од оних у другим деловима земље.
Јер, како кажу мештани, у овим крајевима свака стара кућа, свака шума и свака планина имају своју причу.