Српска православна црква и верници данас обележавају Треће обретење главе Светог Јована Kрститеља, празник уз који се везују богата црквена предања, историјски записи и народна веровања о овом великом светитељу.
Српска православна црква и верници данас обележавају Треће обретење главе Светог Јована Kрститеља, празник посвећен једном од најпоштованијих хришћанских светитеља и његовој часној глави, која је кроз историју више пута проналажена и преношена.
Према црквеном предању, часна глава Светог Јована Kрститеља била је у давна времена сакривена на тајном месту, а затим је, по указању једном свештенику, пронађена у сребрном кивотићу.
У осмом веку, у време иконоборске јереси, глава Светог Јована пренета је у Kомане у Kападокији, где је био прогнан и Свети Јован Златоуст. Након победе иконоборства, у време цара Михаила и патријарха Игњатија, 850. године, реликвија је пренета у Цариград и положена у придворну царску цркву.
Предање даље сведочи да је пре овог преноса глава Светог Јована више пута скривана и проналажена, а о њеном поштовању писао је и преподобни Теодор Студит, истичући значај овог обретења. Постоје и записи да је света глава Претече била чувана и у Студитском манастиру.
Према јеванђељском предању, Свети Јован Kрститељ пострадао је по налогу Иродијаде, жене цара Ирода, која је након његовог погубљења наредила да се глава не сахрани са телом. Она је потом била тајно закопана на скривеном месту, док је касније побожна Јована, жена Хузе, пронашла и пренела главу у Јерусалим, где је сахрањена на Гори Јелеонској.
У народном предању, овај дан прате бројна веровања и обичаји. Сматра се да се на Треће обретење не раде тежи послови, као и да се избегава употреба оштрих предмета. Постоји и веровање да је ово добар дан за молитву и одлазак у храм, као и за брање лековитог биља. У неким крајевима забележено је и предање да се овог дана људи моле Светом Јовану за ослобађање од клетви и лоших судбина, уз паљење свеће и скроман прилог цркви.
нсуживо.рс