У самом срцу Књажевца, на малом узвишењу изнад градског језгра, више од 190 година стоји једна од најзначајнијих светиња Тимочке крајине – Црква Светог великомученика Георгија. Њена историја нераздвојно је испреплетена са историјом самог града, а зидови храма памте време кнеза Милоша, ратове, страдања, обнове и генерације верника које су у њој проналазиле духовно уточиште.
Храм је подигнут у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Изградња је започета 1833. године, поводом првог кнежевог доласка у тадашњи Гургусовац, а конструкција цркве завршена је 1835. године. За изградњу храма коришћен је камен допремљен из села Кожеља. Према подацима Завода за заштиту споменика културе Ниш, камен потиче са остатака средњовековне кожељске цркве која је била разрушена до темеља. У степеништу звоника уграђени су и надгробни споменици са старог кожељског гробља, што овом храму даје још један слој историјског значаја.
Архитектура цркве сведочи о особеном периоду развоја српске сакралне архитектуре 19. века. Стручњаци је описују као значајан пример романтичарских тежњи у српској архитектури, у којем се преплићу елементи византијске, романичке и ренесансне архитектуре. На фасади се издвајају слепе нише, пиластри, колонете и декоративни лукови, који храму дају препознатљив изглед.
Посебно место у историји цркве припада њеном првом иконостасу и живопису. Иконостас је осликао Георгије Бакаловић из Сремских Карловаца, ученик чувеног сликара Стефана Гавриловића, једног од најзначајнијих српских сликара с почетка 19. века.
Међутим, историја храма није била без страдања. Током Српско-турског рата 1876. године Књажевац је био спаљен, а у том разарању страдала је и црква Светог Георгија. Обнова храма започета је 1878. године. Тада је добио нови иконостас и живопис, чије се ауторство везује за српског сликара Николу Марковића. Један од најзанимљивијих детаља у живопису књажевачке цркве јесте представа кнеза Михаила Обреновића у лику кнеза Лазара, смештена међу светитељима на своду храма. Управо овај детаљ стручњаци издвајају као посебност која живопису цркве даје и историјску и уметничку вредност.
Неколико деценија након изградње храма, 1866. године, подигнут је и звоник са сатом. Он је временом постао један од препознатљивих елемената градске панораме. Књажевачка црква данас чува и вредне предмете који сведоче о њеној дугој прошлости. У њеној ризници налази се Јеванђеље из 1805. године, сребрни крст из 1866. године, као и две иконе – остаци старог иконостаса из 1835. године. Посебно је драгоцено Јеванђеље које је цркви поклонио кнез Милош. У Књажевац га је 1878. године из Бугарске донео трговац Илија Јеремић, тадашњи командант батаљона књажевачке војске.
Значај храма није само у његовој старости. Црква Светог великомученика Георгија представља сведочанство о развоју Књажевца, о времену у којем је српска држава обнављала своје институције и духовни живот, али и о бурним догађајима који су обележили 19. век. Њена вредност препозната је и кроз савремена научна и конзерваторска истраживања. Поводом 190 година постојања храма, у Књажевцу је 2025. године одржан научни скуп посвећен историји, архитектури, уметности и културно-историјском наслеђу цркве. Организатори су били Црквена општина Књажевац, Завичајни музеј „Књажевац“ и Народна библиотека „Његош“, уз подршку Епархије тимочке и Општине Књажевац. Том приликом јавности је представљен и зборник радова „190 година цркве Светог великомученика Георгија у Књажевцу“, који доноси нова научна сазнања о овом храму. У оквиру обележавања јубилеја организована је и изложба „Из ризнице књажевачке цркве“, док је о историји храма снимљен и филм „На камену твоме сазидаћу цркву“.
После готово два века, црква Светог великомученика Георгија и даље је један од најпрепознатљивијих симбола Књажевца. Она није само место молитве – она је и чувар успомена на људе и време које је прошло. Њени зидови памте доласке кнеза Милоша, стару варош, ратна страдања и обнову, уметнике који су оставили траг у њеном живопису, али и бројне генерације Књажевчана који су у овом храму крштавани, венчавани, испраћани и дочекивали велике празнике. Зато прича о Цркви Светог великомученика Георгија није само прича о једној грађевини из 1835. године. То је прича о Књажевцу који се мењао, растао и обнављао, док је његова светиња остајала на истом месту – као тихи сведок времена и део идентитета града на обалама два Тимока.
