Српска православна црква и верници данас молитвено прослављају Светих 45 мученика из Никопоља, који су пострадали за хришћанску веру 319. године, у време великог гоњења хришћана за владавине цара Ликинија.
Међу мученицима посебно се помињу Свети Леонтије, Маврикије, Александар и Сисиније, који су заједно са својим саборцима смело исповедили веру пред царским намесником Лисијем у Никопољу Јерменском.
Према предању, Свети Леонтије је, упитан од стране намесника где је њихов Христос и да ли је умро на крсту, одговорио: „Кад знаш да наш Христос умре, знај да и васкрсе из мртвих и вазнесе се на небо.“
Због непоколебљивог исповедања вере, мученици су најпре били бачени у тамницу, где су трпели глад и жеђ. Помоћ им је пружала благородна хришћанка Власијана, доносећи им воду, док их је, према црквеном предању, у тамници посетио и анђео Господњи, охрабрујући их да истрају у својој вери.
Њихово сведочанство оставило је снажан утисак на многе, па су се хришћанству прикључили и двојица тамничара, као и други грађани, тако да је број пострадалих достигао 45.
По наредби намесника, сви су осуђени на сурову смрт – најпре су им одсечене руке и ноге, а затим су бачени у огањ. Тако су Светих 45 мученика из Никопоља окончали свој земаљски живот и, према хришћанском веровању, задобили вечно Царство небеско.
Њихов подвиг и данас представља симбол непоколебљиве вере, храбрости и спремности на жртву у име духовних вредности.