На данашњи дан упокојио се Свети деспот Стефан Лазаревић. Сазнајте више о животу, владавини, задужбинама, књижевном раду и значају једног од највећих српских средњовековних владара.
На данашњи дан, 1. августа 1427. године, упокојио се Свети деспот Стефан Лазаревић, један од најзначајнијих српских владара, војсковођа, дипломата и књижевника средњег века. Преминуо је од можданог удара током лова код места Црквине, у засеоку села Марковац, недалеко од данашњег Младеновца, оставивши неизбрисив траг у српској историји и духовности.
Рођен је 1377. године у Крушевцу као син светог кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. После Косовске битке 1389. године наследио је очев престо и владао је најпре као кнез, а од 1402. године носио је титулу српског деспота. Током своје владавине настојао је да очува српску државу у изузетно тешким историјским околностима, балансирајући између великих сила тог времена.
Деспот Стефан био је један од најцењенијих европских витезова свог доба. Приликом оснивања витешког Реда змаја 1408. године, нашао се на другом месту међу витезовима, одмах иза угарског краља Жигмунда, што сведочи о његовом великом угледу у тадашњој Европи.
Осим као ратник и државник, остао је упамћен и као велики ктитор и покровитељ културе. Подигао је величанствену Манасију, једну од најзначајнијих српских средњовековних задужбина, а његово време обележила је и снажна подршка развоју књижевности, преписивачке делатности и духовног живота. Сам је био даровит писац, а његово дело „Слово љубве“ убраја се у најлепша остварења српске средњовековне књижевности.
Пошто није имао потомство, на сабору у Сребреници 1426. године за свог наследника прогласио је сестрића Ђурђа Бранковића, чиме је обезбедио наставак владарске лозе.
Његов животописац, Константин Философ, упоређивао је деспота Стефана са библијским личностима – Мојсијем, Исусом Навином и пророком Данилом, истичући његову веру, мудрост, храброст и оданост свом народу.
Због свог светачког живота, државничке мудрости и огромног доприноса српској историји и православљу, Српска православна црква канонизовала је деспота Стефана Лазаревића 1927. године, тачно пет векова након његове смрти. Његов спомен слави се 1. августа по новом, односно 19. јула по старом календару.
Свети деспот Стефан Лазаревић остаје једна од најсветлијих личности српске прошлости – владар који је мачем бранио своју земљу, а пером и задужбинарством оставио трајно духовно и културно наслеђе.