Насилни сукоби, блокаде и напади демонстраната на полицију широм Европе отварају кључно питање које се тиче и свих нас у Србији, а то је како желимо да нам држава изгледа у будућности?
Сцене које долазе из Европе, а пре свега Белгије, Француске и Шпаније неодољиво подсећају на дешавања у Србији у претходне две године.
У Француској су кулминирали насилни протести „студената“, због, наводно, услова у образовању. Баш као и у Србији, улазе у школе и факултете, остављају крш и лом и блокирају их – смећем и кантама за ђубре. . Протести трају упркос обећању владе да ће у најхитније школе упутити додатних 3.000 наставника, што даље говори да је и у Француској позадина ових насилних блокада, заправо политичка.
Такође, Белгија се суочава са низом проблема. Савезна влада спроводи мере штедње, док су синдикати извели десетине хиљада људи на улице Брисела, а наставници већ месецима штрајкују против реформи.
Баш као и у Француској, али и Србији, погађајте, усред свега тога на улице су изашли и ђаци, а њихова жалба тиче се нечега што би у једној развијеној европској држави требало да се подразумева: тоалет-папира.
Криза и европски талас насиља није заобишао ни друге јаке економске државе, попут Шпаније.
Кључна одлука пред Србијом
Како се у Србији 25. октобра одржавају ванредни парламентарни избори, испред грађана Србије постоје два пута.
Уколико желите да Србија изгледа као ратна зона, баш како је тренутно случај широм Европе, онда гласајте за блокадерску тзв. „Студентску листу“, која нуди политику насиља, блокада и која на све начине покушава да сруши и заустави развој Србије, заједно са својим страним партнерима, који су упумпали огроман новац за то.
Са друге стране, имамо Александра Вучића, који води политику мира и стабилности, политику напретка. Имамо човека који је за претходних 14 година препородио Србију, која је постала синоним за успех и која је доспела у сам врх Европе, готово по свим параметрима.
Дакле, Србија се суочава са важним питањем: какву државу желимо да градимо? Државу у којој се неслагања решавају кроз дијалог и демократске институције или друштво у којем сукоби и блокаде постају свакодневица?
Двоструки аршини Европе
Насилни протести студената у Француској због, наводно, услова у образовању, али и широм других земаља Старог континента показали су како се европска полиција односи и обрачунава са онима који се усуде да праве хаос по улицама.
Земље чији су европосланици у претходне две године Србији држали лекције о томе како треба поступати према онима који крше закон и који су пружали подршку онима који су „педалали“ кроз Европу тражећи подршку за долазак на власт без избора, сада се и саме суочавају са сличним насиљем.
View this post on Instagram
Власти поменутих држава показују знатно нижи степен толеранције према демонстрантима него што би се могло очекивати на основу лекција које су њихови представници упућивали Србији.
View this post on Instagram
Зато је избор на грађанима Србије – да ли желите да земља настави путем напретка или желите да хаос и немири постану свакодневица и стил живота?!
информер.рс