Саграђен између 1856. и 1858. године у срцу рударског насеља, овај јединствени храм у „швајцарском стилу“ више од века и по сведочи о развоју Мајданпека, његовим рударима и православној традицији.
У самом срцу Мајданпека налази се храм који није само место молитве, већ и неми сведок развоја једног од најзначајнијих рударских центара источне Србије. Црква Светих апостола Петра и Павла више од век и по чува успомену на време када је Мајданпек добијао нови изглед, а рударство постајало темељ живота овог краја.
Храм припада Епархији тимочкој Српске православне цркве, а његова историја нераскидиво је повезана са обновом рудника и развојем самог насеља.
ГРАЂЕНА У ВРЕМЕ ОБНОВЕ МАЈДАНПЕЧКОГ РУДНИКА
Црква је грађена у периоду од 1856. до 1858. године, у време када је српска Влада радила на обнови рударства у Мајданпеку.
У Мајданпек су тада довођени стручњаци и радници из иностранства, а истовремено су стварани услови да они свој живот повежу са Србијом. Зато је 1856. године, поред рударских постројења и стамбених објеката, започета и изградња цркве и школе.
На тај начин храм је од самог почетка био део ширег плана развоја Мајданпека – места у којем су се сусретали рударство, образовање, вера и различите европске културе.
НЕОБИЧНА АРХИТЕКТУРА КОЈА ЈЕ ЧИНИ ЈЕДИНСТВЕНОМ
Посебност цркве огледа се и у њеној архитектури.
Израда плана поверена је сликару Урошу Кнежевићу, који се определио за такозвани „швајцарски стил“, тада распрострањен у Европи.
Храм је изграђен применом бондручног система, код којег дрвена конструкција остаје видљива на фасади, док се простор између дрвеног скелета испуњава опеком. На фасади се тако формирају препознатљиви ритмови вертикала, хоризонтала и укрштених дијагонала.
Такав изглед није био случајан. Мајданпек је у то време био рударско насеље у којем су живели људи различитог порекла, па је храм на особен начин спојио православну традицију са елементима европске архитектуре.
