Када се данас говори о хуманоидним роботима, егзоскелетима и вештачкој интелигенцији, мало ко зна да је Београд био међу светским пионирима у овој области. На Институту „Михајло Пупин“ још 1967. године основана је прва лабораторија за роботику у Србији и југоисточној Европи, која је својим достигнућима оставила дубок траг у светској науци.
Темељи чувене Београдске школе роботике постављени су захваљујући професору Рајку Томовићу, који је већ 1963. године конструисао легендарну „Београдску шаку“. Само пет година касније, 1968. године, настала је прва роботска шака са пет прстију на свету – протетичка шака којом је управљао ДЦ мотор. Иако није ушла у широку клиничку употребу, њена техничка решења постала су основа за развој савремених протетских помагала и егзоскелета.
Један од најзначајнијих стваралаца ове школе био је академик професор Миомир Вукобратовић. Његова теорија „тачке нултог момента“, објављена 1969. године, представља прави преокрет у историји роботике. Овај математички модел омогућио је хуманоидним роботима да одржавају равнотежу током хода, решавајући један од највећих изазова тадашње технике. На тој теорији и данас почива ход већине модерних хуманоидних робота широм света.
Исте године, у Лабораторији за роботику Института „Михајло Пупин“, направљен је и први активни егзоскелет на свету. Намењен особама са параплегијом, уређај је могао да надокнади око половине силе потребне за покретање тела. Потпуно функционални прототипови израђени су 1974. године, тежили су око 12 килограма и користили су напредне електро-пнеуматске и електромеханичке системе.
Развој се брзо наставио. Већ 1978. године у Београду је направљен први индустријски робот антропоморфне конфигурације, који је успешно примењен у фабрици „Телеоптик“ за калибрацију аутомобилских термостата. Паралелно су стварани нови модели егзоскелета и ортопедских помагала за особе са мишићном дистрофијом.
Све што је до краја осамдесетих година створено на Институту „Михајло Пупин“, Електротехничком и Машинском факултету у Београду, у свету је постало познато као ,,Београдска школа роботике“, једна од најзначајнијих страница српске науке 20. века.
Нажалост, током деведесетих и почетком новог миленијума истраживања су успорила. Домаћа индустрија није у довољној мери искористила богато знање које је стварано деценијама. Међутим, у последњих десетак година долази до правог препорода.
Роботи се враћају кући
Захваљујући визији председника Александра Вучића и стратешкој сарадњи са кинеским партнерима, Србија данас поново ступа на светску сцену роботике. Договорима са водећим кинеским компанијама попут ,,АгиБот“ и ,,Минтх“, најављена је и већ започиње производња хуманоидних робота у нашој земљи. Према речима председника Вучића, серијска производња требало би да почне између 10. и 20. јула 2026. године, чиме ће Србија постати прва земља у Европи са оваквом фабрикама.
Ови пројекти доносе стотине милиона евра инвестиција, хиљаде нових радних места и отварају врата за развој вештачке интелигенције и савремене индустрије. Роботи који су пре више од пола века први пут закорачили управо у Београду, сада се враћају кући – модернији, паметнији и спремни да помогну у новој индустријској револуцији.
Београдска школа роботике тако остаје не само понос српске науке, већ и чврст темељ за будућност коју Србија активно гради. Од „Београдске шаке“ до хуманоидних робота направљених у Србији – круг се затвара, а наша земља поново доказује да уме да буде пионир.
Пише: Стефан Стојановић