Положај пољопривредника у Источној Србији додатно је отежан због високих трошкова производње, временских прилика и неизвесности око откупних цена. Посебан проблем за произвођаче у Борском и Зајечарском округу представљају суша и високе температуре, које могу директно утицати на приносе и квалитет пољопривредних култура.
Пољопривредна газдинства у овом делу Србије најчешће се ослањају на ратарство, сточарство, воћарство и виноградарство, а производња је посебно значајна у равничарским и плоднијим деловима источне Србије, док се у брдско-планинским подручјима све више развијају сточарство, воћарство и производња специфичних локалних производа.
На проблем ниских откупних цена последњих недеља указују пољопривредна удружења широм Србије. Посебна пажња усмерена је на цене житарица и сунцокрета, док произвођачи истичу да трошкови горива, ђубрива, семена, заштитних средстава и механизације остају високи.
Субвенције од 18.000 динара по хектару
За пољопривреднике у Источној Србији важне су и измене система основних подстицаја у биљној производњи. Основни подстицај за 2026. годину износи 18.000 динара по хектару, а за ову меру је опредељено укупно 36 милијарди динара.
Ове године уведена је и обавеза правдања исплаћених средстава. Пољопривредници су у обавези да средства оправдају рачунима за набављени репроматеријал, попут семена, садног материјала, минералног ђубрива и средстава за заштиту биља.
Министарство пољопривреде је у јулу објавило и посебно упутство за правдање исплаћених основних подстицаја у биљној производњи.
Посебан изазов за источну Србију – суша
Сушни периоди представљају велики ризик за пољопривреднике у Источној Србији, посебно за произвођаче који немају системе за наводњавање. Недостатак падавина и високе температуре могу смањити приносе, повећати потребу за додатним третманима и на крају повећати цену производње.
У таквим условима произвођачи се налазе између високих улазних трошкова и неизвесне продајне цене. Због тога пољопривредна удружења траже већу реакцију државе и мере које би помогле произвођачима да одрже производњу.
Посебно је важно да се ситуација прати на локалном нивоу, јер последице суше нису исте у свим деловима источне Србије. Разлике постоје и у зависности од културе, квалитета земљишта, расположивости воде и могућности наводњавања.
Шта то значи за пољопривреднике у Борском и Зајечарском округу?
За произвођаче са подручја Зајечара, Књажевца, Неготина, Кладова, Сокобање, Бољевца, Бора, Мајданпека и околних села, кретање цена житарица, сунцокрета, стоке и репроматеријала биће једна од кључних тема до краја године.
Источна Србија има значајан пољопривредни потенцијал, али велики број газдинстава истовремено се суочава са старењем носилаца газдинстава, недостатком радне снаге, уситњеним поседом и ограниченим могућностима за улагање у савремену механизацију и системе за наводњавање.
Додатни проблем представљају и трошкови производње. Када откупна цена не прати раст трошкова, пољопривреднику остаје мања зарада, што директно утиче на могућност да следеће године купи квалитетније семе, ђубриво, заштитна средства или обнови механизацију.
Држава најавила календар подстицаја
Министарство пољопривреде је за 2026. годину објавило календар јавних позива како би произвођачи могли унапред да планирају производњу и инвестиције. Календар обухвата подстицаје у биљној производњи, сточарству, органској производњи, као и мере за механизацију, опрему и прераду.
За источну Србију посебан значај имају и мере у сточарству. За 2026. годину прописани су, између осталог, подстицаји од 55.000 динара за квалитетне приплодне краве, 10.000 динара за овце и козе и 18.000 динара за крмаче.
Ипак, пољопривредници поручују да субвенције саме по себи нису довољне уколико су откупне цене ниске, а производња све скупља.
Због тога ће наредни период бити посебно важан за ратаре, сточаре, воћаре и друге произвођаче у Источној Србији. Поред висине субвенција, од великог значаја биће кретање откупних цена, временски услови и мере које ће држава предузимати како би домаћа пољопривреда остала одржива.