У воћњацима широм Источне Србије ових дана почињу, односно интензивирају се радови на берби шљива. За бројна пољопривредна газдинства у Зајечарском и Борском округу ово је један од најважнијих послова током летње сезоне, јер од рода и пласмана воћа у великој мери зависи коначан приход домаћинстава.
На подручју источне Србије шљива се узгаја у различитим условима – од долина Тимока до брдско-планинских предела. Посебно значајно воћарско подручје је Књажевац, где се под воћем налази близу 3.000 хектара, а око две трећине површина заузимају засади вишања, док се остатак односи на шљиву и дуњу.
Овогодишња сезона долази након сложених временских услова, па ће коначни резултат зависити од микролокације, сорте, старости засада и примењене агротехнике. Високе температуре и недостатак падавина посебан су изазов за воћаре који немају могућност наводњавања.
Књажевац важан за воћарску производњу источне Србије
Књажевачки крај има дугу традицију производње воћа. Последњих година у општини су подизани и нови воћни засади, а локална самоуправа је кроз мере подршке субвенционисала набавку великог броја садница. Према подацима објављеним у марту ове године, у претходном периоду субвенционисана је куповина око милион садница воћа, међу којима су биле и шљиве.
Производња шљиве у овом делу Србије има додатни значај јер се воће користи и за свежу потрошњу и за прераду, а део рода традиционално завршава у производњи ракије, слатког, џемова и других производа.
У источним крајевима Србије, где велики број домаћинстава има мање воћњаке, берба шљиве често представља породични посао. У већим засадима потребна је и додатна радна снага, што у време бербе отвара могућност сезонске зараде.
Цена и пласман остају највећа неизвесност
Иако је добар род важан, воћари указују да сама количина произведеног воћа не гарантује и добру зараду. Кључно питање након бербе јесте цена по којој ће шљива бити откупљена.
Искуства из претходних сезона показују да цена може значајно да варира у зависности од сорте, квалитета, начина паковања, намене и тренутне понуде. Тако је, на пример, током бербе 2025. године у појединим деловима Србије цена шљиве била предмет незадовољства произвођача, који су указивали да раст откупне цене није увек био довољан да покрије све веће трошкове производње.
И ове године остаје важно питање како ће се кретати потражња за шљивом за свежу потрошњу, индустријску прераду и извоз.
Шљива и даље једна од најзначајнијих воћарских култура у Србији
Србија је међу водећим европским произвођачима шљиве, а под засадима ове воћне врсте налази се више од 70.000 хектара. Управо због велике производње, кретање цена и могућност пласмана имају велики утицај на приходе домаћих воћара.
Актуелни подаци из 2026. године показују да у појединим деловима Србије род шљиве обећава. У Колубарском округу, на пример, стручњаци су средином јула процењивали да се очекује добар, па чак и натпросечан род, али је истовремено већ тада било постављено питање пласмана велике количине воћа. Ране сорте су у једном тренутку постизале 50–60 динара по килограму за извоз, док је цена касније пала на око 30 динара.
То показује колико се ситуација на тржишту може брзо променити и зашто је за произвођаче у Источној Србији важно да имају сигуран откуп и организован пласман.
Од шљиве до традиционалних производа
Берба није само питање свежег воћа и откупне цене. Шљива је један од производа који има велики потенцијал за прераду на газдинствима.
У домаћинствима источне Србије део рода се традиционално користи за припрему ракије, пекмеза и слатког, док квалитетнији плодови могу бити намењени продаји на пијацама или директно купцима.
Управо прерада може бити један од начина да произвођачи повећају вредност производа, посебно у брдско-планинским селима где велики комерцијални засади нису једини облик пољопривредне производње.
За воћаре у Књажевцу, Зајечару, Неготину, Бољевцу, Сокобањи, Бору и другим деловима Источне Србије, наредне недеље биће пресудне за бербу, сортирање и пласман овогодишњег рода.
Уколико временски услови остану повољни, шљиве ће се постепено брати по сортама и надморским висинама, а произвођачима ће, поред самог рода, најважније бити да обезбеде добар квалитет, сигуран откуп и цену која може да покрије трошкове производње.
За многе воћаре Источне Србије берба шљиве тако није само сезонски посао – већ период у којем се одлучује да ли ће целогодишњи труд донети и очекивану зараду.