Иако има тек 15 година, Михајло Петровић већ гради озбиљан музички пут. Хармонику свира три године, а иза себе већ има бројне награде са такмичења широм Србије. У разговору за наш портал открива како је започела његова љубав према музици, колико времена проводи вежбајући и шта је његов највећи сан.
Како је почела твоја љубав према хармоници?
– Моја музичка прича почела је сасвим спонтано. Отац је хармоникаш и има свој оркестар, а све је кренуло када је мој брат пожелео да научи да свира. Одлазио је са оцем на часове, а ја сам, из радозналости, решио да пробам. Већ на самом почетку сам схватио да ми се хармоника много допада и тако је почео мој пут у музици.
Да ли си имао музичког узора?
– Искрено, нисам. Нисам почео због неког познатог хармоникаша. Љубав према овом инструменту једноставно се појавила и временом је постајала све већа.
Ко те данас обучава?
– Приватно учим код професора Горана Јованчића Јонета. Од њега сам много научио и уз његову помоћ стално напредујем и усавршавам своју технику.
Колико је потребно рада да би се постигли резултати?
– Веома много. Сваког дана вежбам између шест и седам сати. Верујем да без дисциплине, упорности и великог труда нема успеха.
Да ли имаш омиљену композицију?
– Немам. Свака композиција носи нешто посебно и свака ми представља нови изазов, зато уживам да свирам различите композиције.
Иза тебе су већ бројна такмичења. На које резултате си најпоноснији?
– Такмичио сам се у више градова. У Лесковцу сам освојио прво, друго и треће место, у Јагодини друго место, а на Златибору сам два пута био трећи. Сва та такмичења донела су ми велико искуство и помогла ми да будем бољи музичар.
Како се носиш са тремом?
– На почетку је било веома тешко. Имао сам велику трему пред сваки наступ. Данас је много мања, али и даље постоји. Научио сам да је контролишем и претворим у позитивну енергију која ми помаже на сцени.
Који је твој највећи сан?
– Желим да једног дана победим на такмичењу „Прва хармоника Сокобања“ и да оснујем свој оркестар. Мој циљ је да постанем успешан музичар и да се професионално бавим музиком.
Шта би поручио младима који желе да крену твојим путем?
– Најважније је да воле музику. Без љубави нема успеха. Поред тога, потребно је много рада, труда и одрицања. Само они који су спремни да уложе све то могу да остваре своје снове.
Упркос младости, Михајло Петровић својим радом, дисциплином и резултатима показује да је пред њим светла музичка будућност. Ако настави истим темпом, нема сумње да ће његово име тек одјекивати сценама широм Србије, а можда ће се управо у Сокобањи остварити и његов највећи сан – победа на „Првој хармоници“.
