Србија прелази на зимско рачунање времена 25. октобра, доносећи додатни сат сна, али и ранији мрак у вечерњим сатима
- Србија прелази на зимско рачунање времена 25. октобра, када се казаљке враћају са 3 на 2 и добија се додатни сат сна.
- Промена је најранија у последњих 11 година, а последњи пут је на исти датум обављена 2014. године.
- Јутра ће бити светлија, али ће мрак стизати раније, посебно у поподневним и вечерњим сатима.
Србија 25. октобра прелази на зимско рачунање времена, а та промена највише ће се осетити у поподневним и вечерњим сатима. Дан ће наизглед „краће трајати“, јер ће сунце залазити раније, па ће мрак падати већ током каснијег поподнева.
Казаљке ће се те ноћи померити уназад – када сат откуца три часа, враћа се на два, чиме се добија додатних 60 минута сна. Промена се, према устаљеној пракси, обавља последњег викенда у октобру.
Ове године сат ћемо вратити уназад 25. октобра, што је најранији датум за промену рачунања времена у последњих једанаест година. Истог датума прелазак на зимско рачунање времена последњи пут је обављен 2014. године.
Јутра светлија, али мрак стиже раније
Иако ће након померања сата јутарњи сати бити светлији, главна промена биће у другом делу дана. Сунце ће залазити раније, па ће грађани који са посла или из школе крећу у каснијим поподневним сатима много раније имати утисак да је наступила ноћ.
То ће посебно бити приметно код возача и пешака, али и код свих који свакодневне обавезе завршавају предвече.
Како се будемо приближавали зими, период дневне светлости након 17 часова биће све краћи, па ће вечерњи мрак долазити све раније.
Промена казаљки може да утиче и на свакодневни ритам. Код појединих људи неколико дана може бити потребно да се организам навикне на нови распоред спавања и буђења. Због тога се саветује да се у периоду око промене сата води рачуна о довољном одмору и редовном одласку на спавање.
Када ћемо поново померати казаљке сата?
Зимско рачунање времена ће остати до последњег викенда у марту наредне године, када се сат поново помера унапред и почиње летње рачунање времена.
Тада се губи један сат сна, али се заузврат добија више дневне светлости у вечерњим сатима.
Зашто уопште померамо казаљке?
Разлог за постојање летњег рачунања времена јесте покушај да се што боље искористи природна дневна светлост током дужих летњих дана.
Током лета сат се помера унапред како би се дневна светлост „пребацила“ у касније сате. Тако се раније сване, али сунце залази касније, што људима омогућава да више времена проведу уз дневну светлост након радног времена.
Зимско рачунање времена сматра се природнијим, односно ближим положају Сунца у односу на друштвени распоред.
Све је почело много пре модерних сатова
Идеја о другачијем коришћењу дневне светлости није нова. Још Бенџамин Френклин је 1784. године објавио текст у којем је предлагао да људи раније устају како би се током дана боље користила природна светлост и смањила потрошња свећа.
Више од једног века касније, новозеландски научник Џорџ Вернон Хадсон отишао је корак даље. Он је 1895. године предложио померање казаљки како би се током летњих месеци више користила дневна светлост у послеподневним и вечерњим сатима.
Идеја је временом прихваћена у различитим деловима света, а летње и зимско рачунање времена постали су део свакодневице бројних држава.
За грађане Србије то практично значи једно: 25. октобра спаваћемо сат дуже, али ће нас током наредних месеци мрак сваког дана дочекивати све раније.
kurir.rs