Период између Велике и Мале Госпојине у српској народној традицији има посебно место. Овај део године праћен је бројним обичајима и веровањима која су се преносила са генерације на генерацију, а поједина су се задржала до данас.
Велика Госпојина, односно празник Успења Пресвете Богородице, обележава се 28. августа, док се Мала Госпојина, Рођење Пресвете Богородице, слави 21. септембра. Између ова два велика празника народ је некада посебно обраћао пажњу на понашање, радове и дешавања у природи.
Према народном веровању, ово је период преласка из лета у јесен, па су се уз њега везивали бројни обичаји. Старији су посебно водили рачуна о томе шта се ради, када се почињу одређени послови и како се односи према природи и другим људима.
Време промена и припреме за јесен
Како се приближава Мала Госпојина, у традиционалном животу села завршавали су се летњи послови и припремало за јесен. Овај период био је повезан са завршетком појединих пољопривредних радова, убирањем плодова и припремом домаћинства за хладнији део године.
Многа веровања имала су практичну основу, јер су људи кроз њих преносили искуства о времену, природи, пољопривреди и свакодневном животу.
Шта се, према народној традицији, избегавало?
За период од Велике до Мале Госпојине везују се различита правила и забране. Стари су веровали да није добро непотребно започињати одређене послове или се понашати немарно према празницима.
Ипак, важно је нагласити да су ова правила део народних веровања и обичаја, а не званична правила Српске православне цркве.
Народна традиција је посебно истицала поштовање празника, умереност, слогу у кући и избегавање свађа и непотребних сукоба.
Мала Госпојина као граница лета и јесени
Мала Госпојина, која се слави 21. септембра, у народном календару означава важну прекретницу у години. Некада се сматрало да се до овог празника завршавају бројни послови на њивама и у домаћинству и да почиње озбиљнија припрема за јесен и зиму.
Овај период зато није био важан само у верском смислу, већ и у традиционалном начину живота српског народа.
Иако се данас многи стари обичаји више не поштују као некада, приче и веровања везана за период између Велике и Мале Госпојине и даље су део народног наслеђа и сведочанство о томе како су наши преци мерили време и организовали живот у складу са природом и празничним календаром.