У центру Књажевца, у Његошевој улици, стоји кућа која се и данас издваја својим изгледом. Иза њене фасаде, међутим, није сачувана само архитектура с почетка 20. века. Сачувана је прича о једном човеку, једној породици и времену у којем је Књажевац имао значајну улогу у политичком животу Србије. То је кућа Алексе Аце Станојевића, данас Музеј града Књажевца.
Аца Станојевић рођен је у Књажевцу 1852. године. Био је штампар, рентијер и политичар, један од оснивача Народне радикалне странке и дугогодишњи народни посланик. Са Николом Пашићем, који му је био кум, пријатељ и сарадник, био је међу најзначајнијим личностима Радикалне странке. После Пашићеве смрти 1926. године преузео је њено вођство.
Његов политички живот обележили су бројни преломни догађаји српске историје. Био је један од организатора Тимочке буне 1883. године, председник Народне скупштине у више мандата и учесник политичких збивања која су обележила крај 19. и прве деценије 20. века. Ипак, музејски записи сведоче и о другој страни његове личности – Станојевић је помагао угроженим породицама, подржавао рад бројних књажевачких удружења и помагао талентованој деци.
А онда – кућа.
Грађена је у неколико етапа, између 1903. и 1912. године, у време када је Аца Станојевић био председник Народне скупштине. Планове је радио грађевински предузетник Јован Фоглер из Беча. Слободно постављена у дворишту, са предбаштом, оградом и богатом фасадном декорацијом, кућа по изгледу подсећа на италијанске виле, а на њој су видљиви и елементи сецесије.
Али оно што ову кућу чини посебном није само њен изглед.
Унутра се данас може видети амбијент грађанског живота с краја 19. и почетка 20. века. Кроз дрвени трем улази се у простор у којем су сачувани предмети, фотографије, документи и део библиотеке Аце Станојевића. У радној соби налази се његов радни сто, а међу изложеним делима је и портрет Аце Станојевића који је радио књажевачки уметник Драгољуб Сандић.
Тако посетилац, уместо да само гледа старе предмете, заправо пролази кроз један део живота човека који је деценијама био присутан у политичком и јавном животу Србије.
Кућа је данас споменик културе. Њен значај препознат је и пре више деценија, а посебно је важна чињеница да је Бранислава Марковић ову кућу за живота поклонила музеју и свом граду. Кућа је као споменик културе проглашена 1983. године, а након реконструкције и ревитализације Музеј града отворен је за јавност 1989. године.
Данас су у њој, поред предмета који су припадали Станојевићу, изложени и експонати које су поклониле старе књажевачке породице. Зато овај простор није само прича о једном политичару. Он је и прича о Књажевцу, његовим грађанима и начину живота једног времена.
Аца Станојевић умро је 1947. године и сахрањен је у Књажевцу уз највише државне почасти.
Његова кућа остала је у граду као један од ретких простора у којима се историја не чита само из књига – она се види у собама, намештају, фотографијама, документима и предметима који су остали иза једног живота.
И управо зато кућа у Његошевој 6. није само стара кућа Аце Станојевића. Она је један од простора у којима Књажевац чува сећање на време када су из овог града долазили људи који су учествовали у креирању историје Србије.