Национална служба за запошљавање (НСЗ) организовала је завршну конференцију пројекта „Имплементација иновативних мера активног запошљавања и приступа за повећање интеграције дугорочно незапослених, младих, жена, особа са инвалидитетом и теже запошљивих група на тржишту рада” који је спровела уз подршку ЕУ, а у циљу унапређења политике запошљавања у Србији.
Директор НСЗ-а Милан Боснић казао је отварајући конференцију да је реч о трогодишњем пројекту вредном укупно 5,5 милиона евра, од чега је ЕУ кроз ИПА средства обезбедила четири милиона евра.
Он је прецизирао да је пројекат реализован у седам филијала НСЗ-а и да је био усмерен на два стратешки важна правца, од којих је први био развој и пилотирање гаранције за младе и који је реализован у три филијале, док је други правац био унапређење подршке дугорочно незапосленим лицима и који је реализован у четири филијале НСЗ.
„Ми смо научили много ствари у ове три године и одмах смо кренули да их примењујемо не само на ове филијале које су биле у пилот пројекту, него и на све остале филијале. Оно што је битно је да смо направили систем који је динамичан и који у року од четири месеца омогућава тим људима да дођу или до понуде за радно место или до понуде за преквалификацију и за едукацију која им је неопходна да дођу до понуде за посао”, рекао је Боснић.
Он је навео и податак да је од јануара 2024. до краја јула ове године, кроз гаранцију за младе прошло скоро 25.000 младих људи од којих је преко 12.000 остварило позитиван исход, односно запослило се, наставило образовање или ушло у радну праксу.
„Више од 10.800 младих се запослило, а посебно важан податак је да је 8.431 млада особа свој следећи корак направила управо у року од четири месеца”, рекао је Боснић.
Према његовим речима, 163 особа је добило прилику за прво радно искуство кроз приправништво, 260 подршку за покретање сопственог посла, а више од 760 младих прошло је кроз различите курсеве и обуке за тржиште рада.
„Показали смо да подршка не мора да почне од мере коју институција има да понуди, већ од човека и питања где се он тренутно налази и шта му је потребно да би могао даље. И то није више само идеја о томе како би НСЗ требало да ради, ми тај приступ већ примењујемо”, рекао је Боснић.
Он је додао и да су у седам филијала НСЗ у Србији за протекле две године тестирани и уведени другачији начини рада са корисницима од како је навео, младих који нису ни запослени ни у образовању, преко онлајн предрегистрације и бољег профилисања потреба, до индивидуализованог саветовања, припремних услуга обука и интензивније сарадње са послодавцима.
„Тржиште рада данас није место на којем човек једном пронађе посао и на њему остане читав радни век. Људи мењају послове, занимања и начине рада, стичу нове вештине, враћају се на тржиште рада или из њега привремено излазе. Истовремено, мењају се потребе послодаваца и знања која привреда тражи. Зато и НСЗ мења начин на који прати човека кроз те промене и више не чекамо само да неко дође на евиденцију и да тражи посао”, рекао је он.
Боснић је нагласио и да НСЗ све више ради на томе да препозна где се човек налази, шта му недостаје и који је његов реалан следећи корак, а затим га повеже са подршком која му је у том тренутку потребна.
Тај исти принцип, како је нагласио не важи само код младих, иако је тамо највидљивији, већ и за дугорочно незапослене којима је повратак на тржиште рада тежи.
„Зато смо поред интензивног саветовања, обука и сарадње са послодавцима, први пут пилотирали и подршку која се наставља након заснивања радног односа. У ове мере је укључено 547 дугорочно незапослених људи и њих око 190 је запослено кроз нову меру субвенционисања запошљавања, око 180 је добило подршку за покретање сопственог посла, а њих око 140 је укључено у обуке за нова знања и вештине. За више од 80 људи настављена је подршка и након запослења”, казао је Боснић.
Он је нагласио и да гаранција за младе из пилот фазе прелази у шире и системско спровођење, и да ће оно што је научено о индивидуалној подршци, вештинама и сарадњи са послодавцима и праћењу корисника постати део свакодневног рада НСЗ-а.
„Следећи корак је да осигурамо да таква подршка не зависи од тога у којој филијали се човек пријавио, већ да постане стандард по којем НСЗ-а”, закључио је он.
Директор НСЗ-а је захвалио ЕУ на подршци и партнерству, али и свим институцијама, послодавцима, партнерима и колегама који су учествовали у пројекту.
Директор филијале НСЗ Крушевац Александар Јовановић рекао је да је Крушевац и цео Расински округ имао част да учествује у пројекту гаранција за младе, посебно у делу који се тиче снажне и јаче подршке младим људима.
„Резултати које смо постигли су и те како обећавајући. Оно чиме се ми поноснимо је да смо пре свега нашли један модел како да што већи број младих људи привучемо да дођу да се прво пријаве на евиденцију НСЗ, да се заинтересују за свој развој каријере, да науче који су то путеви, као и где могу да иду даље, ко запошљава у нашем граду, али и које су то обуке које се њима нуде”, рекао је он.
Јовановић је нагласио да је највећи резултат пројекта за филијалу НСЗ Крушевац што је од почетка пројекта па до данас више од 3.000 младих људи успела да запосли кроз пројекат гаранција за младе.
„Веома битна ствар је и то да се читав приступ рада НСЗ променио захваљујући овом пројекту, тако да смо се све више окренули привреди. Активно идемо на терен и прикупљамо потребе привреде. С друге стране, саветници за рад са младим људима су такође млади људи, што је дало добре резултате, јер некако млади најбоље разумеју младе и тај генерацијски јаз, што је мањи, то даје веће резултате”, рекао је он.
politika.rs