Уместо уобичајених филмских локација, овог лета камере су биле у Неготину. Захваљујући Неготинцу Ненаду Јаковљевићу, познатијем као Неџy, град је први пут постао главна локација једног ауторског играног филма. Драма „Рука“, која говори о пријатељству, праштању и разорној снази ината, највећим делом снимана је управо у Неготину, граду којем је аутор желео да ода својеврсни омаж.
После петнаест година рада иза камере, на телевизијским рекламама, музичким спотовима, документарним филмовима и бројним другим пројектима, Неготинац Ненад Јаковљевић одлучио је да направи искорак који је, како каже, годинама прижељкивао – да сними свој први ауторски играни филм.
„Откако знам за себе, одувек ми је била стратегија да гурам себе корак даље и да дам свој максимум. Иза мене је 15 година рада са камером на разним пројектима… Иако сам кроз те формате стекао огромно искуство, потајно сам одувек маштао да се опробам као аутор и редитељ играног филма. Волим изазове и овакве подухвате, јер ми преузимање одговорности, труд и пожртвованост никада нису били страни. Ово је био логичан, али и невероватан следећи корак. Пресрећан сам што смо моја екипа и ја коначно претворили ту идеју са папира у стварност“, каже за НГ Портал, Ненад Неџy Јаковљевић.
Али „Рука“ није само филмска прича. То је, како признаје аутор, и врло лична исповест саткана од успомена из детињства и одрастања у Неготину.
„Филм је дубоко прожет мојим личним искуством и детаљима који су обележили моје детињство и живот. Као клинац сам одрастао у шароликом окружењу, дружећи се и са Ромима и са Црногорцима, тако да су главни јунаци „Руке“ управо Србин, Ром и Црногорац. Сама окосница пријатељства у филму је веома лична, па су имена те тројице другара заправо имена мог оца и његове браће. Уз то, лик Црногорца који у филму има трагичан крај посветио сам свом стрицу који нас је, нажалост, напустио пре две године.“
„Рука“, вели Јаковљевић, није прича само о губитку или трагедији, већ пре свега о људима који допуштају да понос и инат униште оно највредније што имају.
„Рука“ је пре свега прича о пријатељству које траје заувек, али уједно и једна искрена људска прича из живота у којој би свако од нас могао да се препозна. Желео сам да скренем пажњу на то да бисмо ми, одрасли, требало више да се угледамо на децу и чистоћу њихових срца. Док смо клинци, данас се свађамо, а сутра се већ миримо, док је код одраслих ситуација другачија. Инат и понос често преузму контролу и убијају дугогодишња пријатељства. Такође, изузетно ми је важно да овим филмом разбијемо предрасуде о националним мањинама. Баш зато сам, кроз ову дирљиву причу, хтео да пробудим емпатију и ојачам међуљудске односе, без обзира на то ко којој етничкој групи или социјалном статусу припада”, додаје Јаковљевић.
Није случајно што је управо Неготин постао главна филмска локација. За Јаковљевића, родни град није само сценографија, већ један од главних јунака филма.
“Одлучио сам се да први ауторски филм снимим баш у родном Неготину јер сам за тај град нераскидиво везан. Желео сам да му кроз кадрове дам један велики омаж, нарочито због чињенице да је ово први филм икада снимљен баш у самом центру града, а не само у његовој околини. Након што смо завршили тај најемотивнији део, остала су нам још два снимајућа дана у Београду и Бечу, а после тога филм коначно улази у монтажу”.
У снимању Јаковљевићевог првенца учествовали су бројни Неготинци као статисти и подршка екипи. Иако се на филмском платну види тек коначан резултат, аутор каже да је најтежи део посла био много пре него што су камере почеле да снимају.
“Највећи изазов апсолутно је била фаза претпродукције. Бити на челу оваквог пројекта значи носити огромну одговорност, јако је тешко донети одлуку коју екипу за шта ангажовати, обезбедити контакте, припремити врхунску техничку опрему, увезати глумце и дозволе за локације, а притом пронаћи и осигурати финансије за целокупан пројекат. Да не говорим о томе да је јун прилично незгодан месец због временских услова. Константно сам пратио прогнозу, на само три дана пред снимање су најављивали кишу. Ипак, време нас је на крају послужило и пљускови су нас заобишли тачно у оним тренуцима када смо радили екстеријере“.
У филму играју нека од познатих имена домаће глумачке сцене: Бане Трифуновић, Бојан Кривокапић, Иван Јевтовић, Дарко Ивић, Марта Келер, Игор Боројевић и други, док ће улогу дечака Рома тумачити Ален Селими, кога је публика упознала као малог Џеја у филму „Недеља“.
“Филм носи један дубок, аутентичан дух места. Неготин даје овој причи визуелни идентитет и атмосферу коју ниједан други град не би могао да имитира. Мени лично, доноси неописив осећај испуњења. Не бих више да откривам детаље о самој радњи филма, али ћу само рећи да једва чекам да „Рука“ угледа светлост дана, јер верујем да ће људи и те како препознати причу и доживети је на један потпуно посебан и емотиван начин. Све ово је невероватно искуство.”
Ненад Јаковљевић премијеру планира у септембру, месецу у којем је рођен, у Београду и Неготину, граду у којем је рођен. Ово вече, међутим, за аутора неће бити само филмско.
“Идеја је да премијера буде у септембру, с обзиром на то да сам тада рођен. Пошто остварујем један од својих највећих снова, решио сам да самом себи „поклоним“ филм за 31. рођендан. Оно што нам је главни фокус јесте да премијера уједно буде и хуманитарна пројекција. План нам је да пронађемо дете за које се сакупља новац за лечење и да сав приход од те вечери усмеримо тамо. Волео бих да кроз овај филм људима отворимо очи и подстакнемо их да помогну. Тада би се цео пројекат заокружио и моје срце би било пуно. Нема ништа лепше него када се споје лепо и корисно, волео бих да публици пробудимо свест, да се на тај начин спречи да се трагичне ситуације из филма дешавају и у стварности.”
„Да пружимо једни другима “Руку“ у невољи, порука је коју Ненад Јаковљевић жели да публика понесе из биоскопа, али и из живота.
Ако публика из биоскопа изађе са таквом жељом „Рука“ ће, сматра Јаковљевић, испунити своју највећу мисију.