Музичко вече у Неготину: Од ауторских композиција Предрага Ристића до наступа младих виртуоза и Неготинског певачког друштва

Подели:

У оквиру јубиларних 60. Мокрањчевих дана, Неготин је угостио бројне музичаре и извођаче, а публика је имала прилику да чује различите музичке изразе – од ауторских композиција и наступа младих талената до хорске музике великих композитора.

Предраг Ристић представио ауторске композиције

У оквиру програма „Класика у 11“, на јубиларним 60. Мокрањчевим данима представио се Предраг Ристић, пијаниста и композитор из Зајечара.

Публика је имала прилику да чује његове ауторске композиције „Етида“, „Токата у цис-молу“, „Црни Тимок“, „Извор“, „Ритуал“, „Мачак Тома“ и „Игра“.

Предраг Ристић рођен је 1995. године у Зајечару, где је започео музичко образовање у Основној музичкој школи „Стеван Мокрањац“. Средњу музичку школу „Стеван Мокрањац“ у Неготину уписао је 2010. године, у класи професора Пјотра Гавриљука, а школовање је завршио као ђак генерације.

Дипломирао је на Факултету уметности Универзитета у Нишу, где је завршио и мастер студије. Током студирања почео је да се бави компоновањем, а данас ради као наставник клавира и корепетитор у музичкој школи у Зајечару.

Његов наступ на Мокрањчевим данима имао је посебан значај, будући да се некадашњи ученик Мокрањчеве школе у Неготину вратио на фестивал као пијаниста и композитор, представљајући сопствено музичко стваралаштво.

„Млади виртуози“ пред фестивалском публиком

У оквиру програма „Млади виртуози“ наступили су Теодор Вујанић на клавиру, Нина Ракочевић на виолини, Кристина Васић на саксофону и Давид Божић на клавиру. Модераторка програма била је др Силвана Грујић, пијанисткиња, музиколог и одговорна уредница Музичке редакције РТС-а и РТС Класике.

Програм је обухватио дела различитих аутора и стилских периода.

Теодор Вујанић (2015), ученик МШ „Петар Кранчевић“ у Сремској Митровици, клавир свира од пете године. Добитник је бројних првих награда на домаћим и међународним такмичењима. Међу најзначајнијим признањима су Специјална награда фондације „Добар глас“ Њ.К.В. принцезе Јелисавете Карађорђевић, стипендија за најталентованијег музичара до 20 година Београдског Ротари клуба и Српског музичког центра, награда „Љубица Марић“ и Видовданска награда града Шапца.

Као седмогодишњак био је најмлађи солиста Дечје филхармоније у МТС дворани и Коларчевој задужбини, као и најмлађи финалиста такмичења Città di Cantù у Италији. Наступао је и са Филхармонијом „Михаил Јора“ и камерним оркестром Sonore. Године 2025. изабран је међу пет младих пијаниста за пројекат „Москва–Београд: Нова имена, нови хоризонти“.

На фестивалском концерту Теодор је извео Полонезу у бе-молу, опус постхумни, Фредерика Шопена, и Етиду број 4 Василија Мокрањца.

Нина Ракочевић (2011) једна је од најперспективнијих младих виолинисткиња своје генерације и добитница више од четрдесет првих награда на домаћим и међународним такмичењима. Студенткиња је у класи проф. Роберта Лакатоша, као једна од најмлађих студенткиња у историји ФМУ у Београду.

Међу њеним најзначајнијим успесима су Grand Prix на такмичењима Talents for Europe у Словачкој 2026. и Jenő Hubay у Мађарској 2025. године, као и прва награда на престижном такмичењу Јарослав Коцијан у Чешкој 2024. године. Наступала је у Коларчевој задужбини, Галерији САНУ, Дому Војске Србије и Гварнеријусу, као и са оркестрима у Италији и Бугарској.

У Неготину је извела „Perpetuum mobile“ Отокара Новачека и „Игру патуљака“ Антонија Бацинија, уз клавирску пратњу Укија Оваскаинена.

Кристина Васић (2012), ученица СМШ „Исидор Бајић“ у Новом Саду, саксофон је почела да свира са три и по године, а већ са шест постала најмлађи награђивани извођач на овом инструменту у Србији. Добитница је више од 40, углавном првих, Grand Prix и специјалних домаћих и међународних награда, међу којима су награда за културу и уметност „Светислав Милић“, признање Српског музичког центра за музички таленат године, признање Вукове задужбине и стипендија фондације „Добар глас“.

Међународну пажњу привукла је као најмлађа финалисткиња телевизијског такмичења Virtuosos 2020, на коме је 2025. године победила. На аудицији за представника Србије на Евровизији младих музичара освојила је друго место. Наступала је као солисткиња са Биг бендом и Симфонијским оркестром РТС-а, као и Симфонијским оркестром Мађарске. Сцену је делила са Пласидом Домингом, који ју је описао као један од великих младих музичких талената Европе.

На концерту је извела први став Концерта за алт-саксофон Роналда Бинџа и три става композиције „Слике из Провансе“ Пола Мориса, уз клавирску пратњу Петре Спасојевић.

Петра Спасојевић, млада српска пијанисткиња и композиторка, рођена је 2004. године у Куршумлији. Клавир је почела да учи са десет година, а већ са дванаест одржала је први солистички концерт. Данас је студенткиња Академије уметности у Новом Саду, где паралелно студира клавир и композицију.

Добитница је више од 30 првих награда на домаћим и међународним такмичењима, као и бројних других признања. Наступала је као солисткиња са Нишким симфонијским оркестром и Симфонијским оркестром РТС-а, а 2026. године била је међу кандидатима националног избора Србије за Евровизијско такмичење младих музичара. Поред извођачког рада, Петра компонује за клавир, камерне саставе, хор и глас.

Петра је слепа од рођења, али је развила изузетне способности слушног памћења и специфичан начин рада који јој омогућава да гради успешну концертну и композиторску каријеру. За свој досадашњи уметнички рад добила је и Фебруарску награду Града Новог Сада, као и Светосавску награду Министарства просвете.

Давид Божић (2013) свој изузетни музички дар показао је већ од најранијег детињства. Ученик је ОМШ „Коста Манојловић“ у класи проф. Синише Радојчића. Добитник је бројних признања на домаћим и међународним такмичењима, међу којима се посебно издвајају прва и специјална награда на престижном такмичењу Virtuosos V4+.

Наступао је у Коларчевој задужбини, Београдској филхармонији, МТС дворани и Дому Војске Србије. Као солиста сарађивао је са Симфонијским оркестром РТС-а, Дечјом филхармонијом и оркестром Concerto Budapest, под диригентским вођством истакнутих уметника. Поред пијанизма, успешно се бави компоновањем. Први је добитник Специјалне награде фондације „Добар глас“ Њ.К.В. принцезе Јелисавете Карађорђевић и стипендиста Фондације међународне школе Нова имена, чији је музички директор Денис Мацујев.

На концерту „Млади виртуози“ Давид је извео Прелудијум Сергеја Рахмањинова, опус 23, број 5 у ге-молу, као и сопствену композицију „Суздаљ“.

Директорка Дома културе „Стеван Мокрањац“ Данијела Марковић уручила је Почаснице Мокрањчевих дана младим уметницима и модераторки програма др Силвани Грујић

Посебан значај концерту дало је присуство РТС-а, који је снимио комплетан програм.

Неготинско певачко друштво приредило музичко вече посвећено Шуберту, Фореу и Мокрањцу

У наставку фестивалског програма, публика је у пуној сали Дома културе „Стеван Мокрањац“ имала прилику да присуствује концерту Неготинског певачког друштва, гудачког оркестра и диригента Данила Перковића.

На програму су била дела Франца Шуберта, Габријела Фореа и Стевана Стојановића Мокрањца.

Изведена је Миса број 2 у Ге-дуру, D.167, Франца Шуберта, као и „Реквијем“, опус 48, Габријела Фореа, у аранжману Едгара Ф. Гертејна. Програм је обухватио и дело Стевана Мокрањца „Тебе Бога хвалим“.

Као солисти наступили су Владица Перковић, сопран, Радивоје Спасојевић, тенор, и Марко Милисављевић, бас-баритон, док је за оргуљама била Миља Виденовић.

У извођењу је учествовао гудачки оркестар, а концертом је дириговао Данило Перковић. Наступ је испраћен дугим аплаузом публике, која је испунила салу Дома културе до последњег места.

И овај концерт снимио је РТС, чиме је музичко вече забележено као део фестивалског програма јубиларних 60. Мокрањчевих дана.

На крају концерта, директорка Дома културе „Стеван Мокрањац“ Данијела Марковић уручила је Почасницу Мокрањчевих дана Неготинском певачком друштву, као признање за њихов уметнички рад и допринос музичком животу Неготина.

Програми посвећени младим уметницима, ауторском стваралаштву и хорској музици још једном су показали разноврсност фестивала, који у години великог јубилеја повезује традицију, музичко образовање и савремени уметнички израз.