Широм света данас се обележава Међународни дан чистог ваздуха за плаво небо, датум који су Уједињене нације установиле са циљем подизања свести о погубном утицају аерозагађења на здравље људи, привреду и екосистеме.
Овогодишња глобална кампања одвија се под слоганом „Чист ваздух за климатску акцију”, стављајући у примарни фокус нераскидиву везу између загађења атмосфере и убрзаних климатских промена. Према званичним подацима Светске здравствене организације (СЗО) и Програма УН за животну средину (УНЕП), загађење ваздуха тренутно представља највећи појединачни еколошки ризик по здравље на глобалном нивоу. Нечист ваздух је одговоран за милионе превремених смртних исхода на годишњем нивоу, узрокујући тешка хронична обољења попут карцинома плућа, можданих удара и срчаних анаомалија, док су посебно угрожена деца и старија популација.
Овај међународни датум на Западном Балкану, па тако и у Србији, дочекује се у специфичном тренутку – на самом прагу грејне сезоне, када градови у региону традиционално заузимају врхове глобалних листа најзагађенијих урбаних средина. Раније анализе међународних институција показале су алармантан податак да се скоро свака пета превремена смрт у региону може директно довести у везу са лошим квалитетом ваздуха и прекомерним присуством опасних ПМ2.5 и ПМ10 честица.
Као водећи узрочници овог проблема у Србији прецизирани су термоенергетски сектор који се доминантно ослања на сагоревање лигнита, застарела индустријска постројења без адекватних система за филтрирање, густ и еколошки неповољан друмски саобраћај, као и стотине хиљада индивидуалних кућних ложишта која користе чврста горива.
Поводом Међународног дана чистог ваздуха, генерални секретар УН Антонио Гутереш позвао је међународну заједницу и националне владе на радикалне резове. Из Уједињених нација наглашавају да улагање у еколошки прихватљиве енергенте није трошак, већ инвестиција која доноси петнаестоструку економску добит кроз драстично растерећење здравствених фондова и повећање опште продуктивности друштва.
Домаћи стручњаци и еколошке организације подсећају да краткорочне мере попут апела грађанима нису довољне. За трајно решавање кризе неопходни су континуирано ширење мреже за аутоматски мониторинг ваздуха, веће државне субвенције за замену неефикасних кућних ложишта, као и транзиција ка обновљивим изворима енергије у индустријском сектору.