У селу Ново Корито, на обронцима Старе планине уз саму границу са Бугарском, после више деценија поново је оживела сеоска црква. У обновљеном храму обављена је света литургија и колективно крштење двадесеторо мештана, што је окупило како сталне становнике, тако и бројне завичајце који су из села одавно отишли, али му се радо враћају.
Ново Корито, једно од најудаљенијих села књажевачке општине, данас има тек шездесетак сталних становника. Некада је овде живело више од хиљаду људи, а данас мештани настоје да сачувају живот у селу и традицију својих предака. Управо зато је обнова сеоске цркве добила посебан значај за читав крај.
После вишедеценијске паузе, у обновљеном храму служена је литургија и организовано колективно крштење двадесеторо људи. Идеја је потекла од свештеника оца Николе и самих мештана, који су желели да овај догађај означи нови почетак за село. Становници Новог Корита, поред бриге о породици, активно учествују у свим акцијама у селу и верују да се само заједничким радом може очувати живот у овом пограничном месту.
Мештани кажу да их за Ново Корито везују мир, природа и осећај припадности. Многи који су радни век провели у градовима данас се враћају својим породичним кућама и обнављају их. Верују да би отварање малограничног прелаза код Кадибогаза донело нову перспективу овом крају и подстакло повратак људи. До тада, кажу, најважније је да се окупљају, чувају своје обичаје и не дозволе да село остане без живота.
Колективно крштење у обновљеној цркви за становнике Новог Корита није било само верски чин, већ и порука да село, упркос бројним изазовима, и даље има људе који верују у његову будућност. Док год се у њему чују дечји гласови, звона са цркве и окупљају мештани, постојаће и нада да Ново Корито неће нестати са мапе књажевачког краја.