Паљење банера са натписом „Уједињена Србија“ у близини Храма Светог Саве још једном је отворило питање докле може да иде политичка нетрпељивост и шта је следеће. После напада на страначке просторије, физичких обрачуна са активистима и покушаја спречавања политичких неистомишљеника да организују штандове, сада је у центру Београда забележен и пожар који је могао да угрози безбедност грађана.
На друштвеним мрежама појавио се снимак на којем се види како на Врачару, недалеко од Храма Светог Саве, гори велики банер са натписом „Уједињена Србија“, повезан са Српском напредном странком.
Призор запаљеног банера у густо насељеном делу престонице изазива озбиљну забринутост, посебно имајући у виду да је реч о простору којим свакодневно пролази велики број грађана.
И док се поставља питање ко је одговоран за овај чин, јавност још нема одговор на оно најважније: ко је запалио банер, са којим мотивом и да ли су надлежни органи идентификовали починиоце?
Зар је потребно да неко страда да би се схватило колико овакво понашање може бити опасно?
Од паљења страначких просторија до запаљеног банера – докле више?
Овај догађај не може се посматрати изван атмосфере политичких сукоба која већ дуже време потреса Србију.
Подсетимо, током претходних месеци забележени су напади на просторије Српске напредне странке, њихово демолирање и паљење, као и инциденти у којима су страначки активисти били изложени физичким нападима.
Истовремено, политичке тензије пратиле су и покушаје спречавања активиста СНС-а да постављају информативне штандове и разговарају са грађанима.
Паљење просторија, разбијање излога, напади на активисте, спречавање политичког деловања, а сада и запаљени банер – докле ће насиље бити средство политичког обрачуна?
Посебно забрињава чињеница да се овакви инциденти догађају у атмосфери у којој се политички неистомишљеници све чешће не доживљавају као људи са другачијим ставовима, већ као противници којима треба ускратити право да јавно заступају своја уверења.
Зашто се ћути и где су реакције надлежних?
Додатну забринутост изазива питање одговорности за инцидент на Врачару. Реч је о једном од централних делова Београда, у којем постоје бројне камере за видео-надзор, због чега се оправдано поставља питање да ли су прегледани снимци и предузете мере за идентификацију одговорних.
Када ће полиција и тужилаштво обавестити јавност о околностима овог догађаја? Да ли је покренута истрага? Да ли је утврђено ко је подметнуо пожар и да ли иза свега стоји политички мотив?
Одговори на ова питања важни су не само због уништеног банера већ и због безбедности свих грађана.
Да ли политичка мржња постаје оправдање за насиље?
Посебно је проблематично када се насиље према припадницима једне политичке опције релативизује или прећуткује само зато што се неко не слаже са њиховим ставовима.
Право на протест, политичку критику и неслагање са влашћу не подразумева право на уништавање туђе имовине, застрашивање активиста или физичке нападе.
Нико нема право да другоме ускраћује политичке слободе само зато што му се не допада странка коју подржава.
Зато је неопходно утврдити ко је одговоран, али и послати недвосмислену поруку да политичко насиље не сме имати оправдање, без обзира на то са које стране долази.
Питање је колико још пожара, напада и угрожавања безбедности грађана треба да се догоди пре него што насиље над политичким неистомишљеницима престане да се третира као прихватљив облик политичке борбе.
View this post on Instagram