На први поглед анархиста, а богами и на други. Истакнути члан неформалне групе „СТАВ“ – организације окупљене око сада већ далеко познате Миле Пајић, водећег омладинског оперативца и реализатора политичке идеје злогласног професора Филозофског факултета и војвођанског сепаратисте Динка Грухоњића. Упознајмо се са ставовима и активизмом Лазара Динића из Бора, једног од омладинаца осумњичених за покушај рушења уставног поретка.
За своје године, Лазар има подужи стаж анархистичког и радикално левичарског деловања. Своје про-југословенске, титоистичке и атеистичке ставове само је учврстио уписивањем Филозофског факултета у Новом Саду и упознавањем са Милом Пајић и Браниславом Ђорђевићем који су срце и душа покрета „СТАВ“. Пајићева и Ђорђевић се скоро годину дана, конкретно од када је у јавности изашао аудио и видео снимак доказа о припремању рушења уставног поретка, налазе у Републици Хрватској, у Загребу, одакле настављају свој активизам усмерен ка подривању образовног система у Србији (подсетимо да су управо СТАВ-овци иницијатори блокада факултета). Овај пут директно и нескривено под будним оком хрватске обавештајне службе и њихових налогодаваца.
За разлику од својих јуначких сабораца Миле и Бранислава, Лазар није побегао у Хрватску или било коју другу државу, већ је остао у Србији да одлежи заслужени притвор, док чека окончање поступка у којем му се заједно са још 11 особа суди за горепоменуто кривично дело против државног уређења. То га наравно не чини никаквим херојем нити „жртвом режима“, јер подсетимо да је и Јосип Броз робијао (коме се Лазар на својим друштвеним мрежама обилато диви) у Краљевини Југославији, што га касније није спречило да спроведе комунистичку револуцију, побије десетине хиљада Срба после рата и распарча Србију и српски етнички корпус толико да наша држава и народ ни до данас од тога не могу да се опораве. Само да будемо на чисто ко су Динићеви узори.
Да је верно на трагу једне суштински антисрпске и антидржавне политике и реторике, говори и чињеница да се Лазар у јавности врло често појављује носећи шал који симболизује подршку арапском народу Палестине, а пре свега борби терористичке организације Хамас против Израела. Занимљиво је да нити он, нити његови саборци, никада нису јавно или на било који начин пружили подршку Србима са Косова и Метохије који се налазе на вишедецинијском удару албанског терора у јужној српској покрајини. Поставља се зато питање зашто је омладинцима попут Лазара важнија подршка некој удаљеној територији попут Палестине, и неком удаљеном народу попут арапског, уместо својим сународницима који живе пар стотина километара од његовог родног Бора и чија безбедност је константно угрожена, а статус перманентно упитан?
Поменуте оцене о Лазаревој политичкој идеји додатно потврђују и јасни ставови његове „лидерке“ Миле која се у склопу споља финансиране невладине организације „Иницијатива младих за људска права“ активно залаже за признање независности тзв. Косова, али и за доношење резолуције у Народној скупштини Републике Србије којом се признаје лажни и непостојећи „геноцид у Сребреници“.
Од есенцијалне важности за грађане како Бора, тако и Србије у целини, јесте да се упознају са политичким ставовима појединаца и организација које претендују да учествују на било којим изборима и потенцијално врше власт у будућности. Од њих лично готово никада нећете чути ставове о најважнијим националним и државним питањима, јер су и сами свесни да грађани такву политику и такве идеје не би ни у лудилу подржали.
Зато се њихова политика (ако је уопште и имају), своди на демагошке фразе и универзалне вредности као што су „правда“, „истина“, „борба против корупције“ и слично. Али зато је и наша улога да вас темељно и без увијања упознамо са овим друштвено-политичким актерима и штетном политиком на чијем трагу се крећу.
